Godište 35 supplement 2 - Institut za reumatologiju

P 46.
ZNAČAJ SINGHOVOG INDEKSA U DETEKCIJI OSTEOPOROZE - KOMPARACIJA SA
DVOSTRUKOENERGETSKOM X-ZRAČNOM APSORPCIOMETRIJOM (DEXA)
Šerić S., Jablanović D.,.Radunović G,.Zlatković-Švenda M
Institut za reumatologiju, Beograd
Uvod: Singhov indeks je jednostavna radiografska metoda za određivanje stepena osteoporoze. Određuje se posmatranjem
trabekularne građe proksimalnog okrajka femura. Brojevima od 6 do 1 određuje se stepen gubitka koštane mase (6 - normalna
kost; 1 - najveći stepen osteoporoze).
Cilj rada: poređenje Singhovog indeksa sa DEXA metodom koja predstavlja "zlatni standard" u određivanju koštane gustine.
Materijal i metode: U ispitivanju je učestvovalo 46 žena prosečne starosti 68,6 ± 9,19. Singhov indeks je određivan sa
standradnih radiografija karlice. Vrednost Singhovog indeksa je poređen sa DEXA nalazom na vratu butne kosti i LS kičmi
(L2-L4), indeksom telesne mase (BMI) i godinama starosti pacijentkinja. Za obradu podataka korišćen je test lineatne
korelacije.
Rezultati: Nađena srednja vrednost Singhovog indeksa je 4,84 ± 0,93; srednja vrednost T skora na vratu butne kosti je -0,98
± 1,18; srednja vrednost T skora na LS kičmi je -0,87 ± 1,58; srednja vrednost BMI je 29,67 ± 5,34.
Nije nađena statistički značajna veza između Singhovog indeksa i DEXA nalaza na LS kičmi(r = 0,087; p = 0,674) i vratu
butne kosti ( r = 0,248; p= 0,223). Nađena je statistički značajna veza između Singhovog indeksa i indeksa telesne mase (r=
0,41; p = 0,035), kao i Singhovog indeksa i godina starosti pacijenata (r= - 0,44; p = 0,023).
Zaključak: Singhov indeks se ne može upotrebiti kao pouzdan pokazatelj osteoporoze u odnosu na DEXA nalaz.
P 47.
UPOREĐIVANJE EFEKATA ALENDRONATA, PAMIDRONATA, KALCITONINA I ANABOLNIH STEROIDA NA
PROMENE MINERALNE KOŠTANE GUSTINE I UČESTALOST FRAKTURA U PRIMARNOJ POSTMENOPAUZNOJ
OSTEOPOROZI
Milan Petronijević, Branislava Glišić, Milan Ćirković, Gorica Ristić, Dušan Stefanović
Klinika za reumatologiju, Vojnomedicinska akademija, Beograd
Uvod: Ciljevi lečenja osteoporoze su povećanje mineralne koštane gustine (BMD) odnosno zaustavljanje smanjenja BMD i
smanjenje incidence fraktura. Terapija osteoporoze treba da bude prilagođena godinama, polu, kliničkom stanju, nivou BMD,
tipu (primarna, sekundarna) osteoporoze i metabolizmu koštanog tkiva. Idealno lečenje bi predstavljalo delovanje na obe
komponente metabolizma koštanog tkiva: povećanje osteosinteze i smanjenje osteoresorpcije. Najrasprostranjenija i
uobičajena je terapija antiresorptivnim lekovima.
Cilj rada: Upoređivanje jednogodišnjeg efekta različitih antiresorptivnih lekova (alendronat, pamidronat, kalcitonin) i
anabolnih steroida na promenu BMD i incidencu fraktura na lumbalnoj kičmi i vratu butne kosti.
Materijal i metode:U analizu je uključeno 125 bolesnica sa primarnom postmenopauznom osteoporozom. Na kontinualnoj
terapiji alendronatom (70 mg/nedeljno) bile su 53 bolesnice prosečne životne dobi 67,7±9,9 g., kalcitoninom (200 j/d) 38
bolesnica životne dobi 72,7±7,6 g., pamidronatom (30 mg/na 3 meseca) 25 bolesnica životne dobi 73,8±9,9 g., i anabolnim
steroidima (50 mg/na 6 nedelja) 9 bolesnica životne dobi 65,3±13,3 g. Efekti terapije procenjivani su na osnovu promene BMD
merene na lumbalnoj kičmi ili vratu butne kosti DXA metodom (LUNAR-DPX IQ) i broja fraktura ispoljenih tokom godinu
dana terapije.
Rezultati: Kod svih ispitanica registrovan je veći porast BMD na lumbalnoj kičmi u odnosu na vrat butne kosti, koji ni kod
jednog leka nije bio statistički značajnog nivoa. Procentualni porast BMD na lumbalnoj kičmi bio je najveći kod alendronata
(3,1±0,7), zatim kod pamidronata (2,4±1,0), kalcitonina (1,6±0,9) i najmanji kod anabolnih steroida (0,9±0,9), bez statističke
značajnosti. Slični rezultati dobijeni su merenjem BMD na vratu butne kosti: alendronat povećava BMD prosečno za
2,8±0,8%, pamidronat 0,9±0,6%, kalcitonin 0,8±0,4%, anabolni steroidi 0,1±0,1%. Statistički značajno (p