Godište 35 supplement 2 - Institut za reumatologiju

antiaritmika, a kod nedovoljno kontrolisanih aritmija i implantaciju pace-makera ili radiofrekventnu
ablaciju.
Renalna kriza (akutna bubrežna insuficijencija udružena sa malignom hipertenzijom) bila je
vodeći uzrok smrti bolesnika sa sistemskom sklerozom pre uvođenja ACE inhibitora u terapiju. Ova
grupa lekova unapredila je jednogodišnje preživljavanje sa 15% na 76% obolelih, a petogodišnje na
90% 19 . Najduže se primenjuju kaptopril i enalapril, mada kvinalapril pokazuje neke manje značajne
prednosti 20 . Novija istraživanja ukazuju da primena kortikosteroida (>15 mg dnevno) značajno povećava
rizik od razvoja renalne krize kod bolesnika sa sistemskom sklerozom 21 . Uprkos značajnom napretku u
popravljanju bubrežne funkcije, neki bolesnici moraju biti uključeni u program kontinuirane dijalize, ali
nastavak lečenja ACE inhibitorima i u toj grupi značajno produžava preživljavanje. Ispitivanja sa
inhibitorima angiotenzin-II receptora nisu dala povoljne rezultate, posebno u unapređenju bubrežne
funkcije, ali je vidljiv značaj ovih agenasa u kontroli hipertenzije koja prati ovu komplikaciju.
Gastrointestinalni poremećaji javljaju se u preko 80% bolesnika, među kojima su najčešći
disfagija i refluksni ezofagitis. Lekovi izbora su blokatori protonske pumpe, koji su dokazali svoju
delotvornost. Prokinetici, kao što je metoklopramid, mogu biti od pomoći kod pojave dismotiliteta 22 .
Najčešće muskuloskeletne manifestacioje koje prate SSc su artralgije, ređe su to artritisi,
tendinitisi, mišićna slabost i kontrakture zglobova (naročito u difuznom obliku bolesti). U lečenju pomažu
NSAIL, COX-2 inhibitori, analgetici i fizikalne procedure. Kod pojave miozitisa kortikosteroidi i
metotreksat su lekovi izbora.
Treba naglasiti da je pored svakako neizbežnog medikamentoznog lečenja veoma bitno sprovoditi
određenje opšte mere kod bolesnika, kako bi se lakše prevazilazila svakodnevna funkcionalna
ograničenja. To podrazumeva utopljavanje, izbegavanje hladnoće, prekid pušenja, dobru toaletu i negu
kože, češće uzimanje manjih obroka, i sl.
Nema sumnje da je postignut napredak u lečenju oboljenja pojedinih organa i ishoda njihovih
komplikacija u okviru sistemske skleroze. Bolje razumevanje patofizioloških mehanizama ovog oboljenja
pružiće veću mogućnost razvoja i uvođenje lečenja koje će direktno uticati na tok i ishod bolesti, što
predstavlja najopravdaniji pristup i naš krajnji cilj.....
LITERATURA
1. Thompson AE, et al.Calcium-channel blockers for Raynaud , s phenomenon in systemic sclerosis.
Arthritis Rheum 2001;44:1841-7.
2. Wigley FM, et al. Intravenous iloprost treatment of Raynaud , s phenomenon and ischemic ulcers
secondary to systemic sclerosis. J Rheumatol 1992;19:1407-14.
3. Dzidzio M., et al. Losartan therapy for Raynaud , s phenomenon and scleroderma: clinical and
biomechanical findings in a fifteen-week, randomized, parallel-group, controlled trial. Arthritis Rheum
1999;42:2646-55.
4. Denton CP, et al. Long-term low molecular weight heparin therapy for severe Raynaud, s phenomenon
: a pilot study . Clin Exp Rheumatol 2000;18:499-502.
5. Wigley FM, et al. The treatment of scleroderma. Curr Opin in Anti-Inflam&Immun Invest Drugs
2000;2:276-292.
6. Clements PJ, et al. High-dose versus low-dose D- penicillamine in early diffuse systemic sclerosis trial:
Analysis of trial .Arthritis Rheum 1997;40:s854
7. Polisson RP, et al. A multicenter trial of recombinant human interferon gamma in patients with
systemic sclerosis: effects on cutaneous fibrosis and interleukin-2 receptor levels. J Rheumatol
1996;23:654-8.
8. White B., et al. Cyclophosphamide is associated with pulmonary function and survival benefit in
patients with scleroderma and alveolitis. Ann Intern Med 2000;132:947-54.