Godište 35 supplement 2 - Institut za reumatologiju

DEFINICIJA I ZNAČAJ OSTEOPOROZE:
Osteoporoza je generalizovano oboljenje kostiju koje se prema najnovijoj definiciji iz 2000 g.
karakteriše poremećenom čvrstinom kosti usled čega raste predispozicija za frakture. Koštana čvrstina
podrazumeva kvantitet (koštana masa –gustina, veličina kosti) i kvalitet kosti (mikroarhitektura,
mineralizacija matriksa, koštani metabolizam, nakupljena mikroskopska oštećenja, oštećenja trabekula i
korteksa) (3).
Posledica ovih poremećaja su frakture, najčešće na dorzalnoj kičmi, kuku i distalnom delu podlaktice.
Rizik za pojavu frakture kičme kod bele žene je 20%, za frakturu kuka 18% i za frakturu distalnog dela
podlaktice 15% (4).
Najozbiljnija posledica osteoporoze je prelom kuka, koji uvek zahteva hospitalizaciju.Visoka je stopa
smrtnosti u toku prve godine posle preloma kuka koja iznosi do 24%, što predstavlja povećanje
smrtnosti za 12-20% u odnosu na žene slične starosti bez frakture kuka. Polovina ovih bolesnica postaje
zavisna od tuđe pomoći, a oko trećina postaju potpuno nepokretne (5,6).
U svetu je 1990 god. bilo 1.7 miliona preloma kuka, a očekuje se da će taj broj 2050 god. biti 6,3
miliona, s obzirom da učestalost fraktura kuka raste sa starošću. Troškovi frakture kuka 2002 god. bili su
48 biliona dolara, i biće višestruko uvećani narednih godina (7,8)
DIJAGNOZA OSTEOPOROZE
Kako bi sprečili nepovoljan tok osteoporoze i nastanak fraktura potrebno je identifikovati osobe,
posebno žene u visokom riziku za frakturu i odgovarajućim terapijskim postupcima sprečiti frakture čime
se mogu smanjiti velike zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice. Međutim, više od 50% žena sa
osteoporozom je sada nedijagnostikovano jer osteoporoza u početku ne daje simptome i znake, a često je
fraktura prvi jasan dokaz osteoporoze. Da bi na vreme identifikovali osobe sa rizikom za frakture treba ih
aktivno tražiti razmatrajući faktore rizika za osteoporozu i frakturu, koji su nekad značajniji od
dobijenog osteodenzitometrijskog nalaza smanjene koštane gustine, koja u koštanoj čvrstini učestvuje sa
60-80%. Koštana gustina je priznat faktor rizika za frakturu (smanjenje koštane gustine za 1 SD uvećava
rizik za frakturu za 2,2-2,4 puta), ali ne jedini. Osobe koje nemaju denzitometrijsku osteoporozu, odnosno
imaju normalnu ili smanjenu koštanu masu (osteopenia) mogu dobiti frakturu, i obrnuto osobe sa znatnim
poremečajem koštane gustine nikad ne moraju dobiti frakturu (9,10).
Kod osoba sa faktorima rizika za frakture treba raditi osteodenzitometrijski pregled, sa posebnim
ciljem da se utvrdi individualni rizik za frakturu. Za praćenje nalaza potrebno je pregled raditi na istom
aparatu u razmaku od 2 godine.
Rana dijagnoza osteoporoze odgovornost je lekara primarne zdravstvene zaštite koji treba da
proceni faktore rizika, odnosno patološka stanja koja zahtevaju upućivanje na osteodenzitometriju.
Stanja koji zahtevaju merenje koštane gustine:
1. Spontane frakture. Ove osobe su u posebnom riziku da dobiju novu frakturu, a ista se može
prevenirati lečenjem
2. Žene od 65 god. koje nisu na supstitucionoj terapiji estrogenim hormonima i imaju faktore rizika
za frakturu:
- fraktura kuka u prethodnoj generaciji (na pr. majka)
- neaktivan način života ili produžena imobilizacija
- pušenje cigareta
- unos nedovoljno kalcijuma ishranom
- mala telesna masa
3. Osobe koje imaju sledeća patološka stanja:
- menopauza nastala pre 45 god. a žena nije bila na hormonskoj supstituciji
- produžena amenoreja
- dugotrajna upotreba glikokortikoidne terapije (više od 6 meseci)
- primarni hiperparatireoidizam