Godište 35 supplement 2 - Institut za reumatologiju
Godište 35 supplement 2 - Institut za reumatologiju
Godište 35 supplement 2 - Institut za reumatologiju
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
niska (125 mg na drugi dan) do<strong>za</strong> leka 6 . Početni povoljni rezultati dobijeni ispitivanjima interferona in<br />
vitro, koji su poka<strong>za</strong>li značajno smanjenje fibroblastne aktivnosti i sinteze kolagena, nisu ispunili<br />
očekivanja u kasnije sprovedenim kliničkim ispitivanjima. Izvestan napredak u lečenju ostećenja kože<br />
<strong>za</strong>beležen je sa primenom interferona-γ, ali ovaj lek, s obzirom na niz pratećih neželjenih efekata, nije<br />
uveden u standarnu terapiju 7 . .<br />
(c) Ipak, najveći uspesi u smanjenju aktivnosti bolesti postižu se nakon primene imunosupresivne<br />
terapije. Ciklofosfamid je doka<strong>za</strong>o svoju ulogu u lečenju mnogih autoimunskih oboljenja. Umerena<br />
poboljšanja plućne funkcije kod bolesnika sa sistemskom sklerozom vidljiva su u najvećem broju studija,<br />
gde je potvrđena njegova efikasnost prvenstveno kod bolesnika sa alveolitisom 8 . Metotreksat, takođe<br />
nalazi svoju mesto u lečenju, jer je u nekoliko studija poka<strong>za</strong>o da smanjuje aktivnost bolesti 9 . Značajan<br />
stepen imunosupresije postiže se i Ciklosporinom A, ali uz veliki oprez zbog njegove nefrotoksičnosti 10 .<br />
Rapamicin pripada sličnoj grupi lekova i u toku su ispitivanja njegovih svojstava.<br />
Transplantacija matične ćelije hematopoeze je najradikalniji oblik imunosupresivnog lečenja, koji<br />
pokazuje ohrabrujuće rezultate. Ovakav vid lečenja tehnički je veoma složen, primenjuje se sporadično i<br />
zbog velikih rizika rezervisan je <strong>za</strong> bolesnike u ranim stadijumima difuznog oblika bolesti sa lošom<br />
prognozom 11 .<br />
Izvestan napredak u razumevanju patogeneze bolesti otvorio je put ka novim pravcima lečenja,<br />
koji su <strong>za</strong> sada u fazi eksperimentalnih ispitivanja. Imunosupresivne doze imunoglobulina (2 g/kg telesne<br />
mase) izgleda da povoljno utiču na tok bolesti, ali <strong>za</strong> sada nema randomizovanih kontrolisanih ispitivanja<br />
koja bi potvrdila sporadične navode uspešne terapije. Potencijalni medijatori preko kojih bi se moglo<br />
uticati na aktivnost bolesti su IL-4, IL-6, bFGF, TGF-β, ET-1, CTGT, ICAM-1 12 .<br />
Lečenje oboljenja organa i sistema organa (organ-based treatment) sprovodi se u cilju održavanja<br />
i poboljšanja njihove funkcije, kao i prevencije vitalnih komplikacija.<br />
Oštećenje pluća najčešći je uzrok smrti kod više od 50% obolelih od sistemske skleroze.<br />
Iako se danas savremenim dijagnostičkim procedurama može rano utvrditi postojanje plućne fibroze ili<br />
visok rizik <strong>za</strong> njen razvoj, nisu postignuti veći pomaci u njenom lečenju. Imajući u vidu ovu činjenicu,<br />
cilj lečenja najpre predstavlja smirivanje njene progresije, uz održavanje <strong>za</strong>dovoljavajućeg nivoa plućne<br />
funkcije, što se postiže supresijom aktivne inflamacije i posledične fibroze tkiva. Imunosupresivni lekovi<br />
su glavni oslonac u lečenju progresije plućne fibroze. Više kiliničkih ispitivanja poka<strong>za</strong>lo je da pulsne<br />
doze ciklofosfamida mogu biti uspešne u lečenju alveolitisa i <strong>za</strong>ustavljanju napredovanja intersticijske<br />
fibroze (poboljšanje FVC-a i DLco), čime se postiže i duže preživljavanje bolesnika sa teškim oblicima<br />
bolesti 13,14 . Kortikosteroidi i d-penicillamin nisu poka<strong>za</strong>li <strong>za</strong>dovoljavajuću efikasnost u lečenju<br />
intersticijske fibroze pluća, kao i pokušaji transplantacije matične ćelije i transplantacije pluća, gde nije<br />
<strong>za</strong>paženo očekivano produženje preživljavanja.<br />
Plućna hipertenzija (PHT) može biti izolovana manifestacija oboljenja ili sekundarna pojava kod<br />
prethodno dijagnostikovane plućne fibroze. Danas postoji značajan pomak u njenom ranom otkrivanju i<br />
lečenju. Prvobitna terapija primenom oksigenoterapije, blokatora Ca-kanala, diuretika i antikoagulanasa<br />
nije poka<strong>za</strong>la značajniji uticaj na prirodni tok plućne hipertenzije. Međutim, povoljno dejstvo<br />
prostaciklina i njegovih sintetskih analoga na evoluciju primarne PHT, poslužilo je kao model u<br />
sprovođenju mnogih kliničkih ispitivanja lečenja PHT u sistemskoj sklerozi. Značajni rezultati postignuti<br />
su intermitetnim intravenskim infuzijama epoprostenola, koji se naročito <strong>za</strong>pažaju u poboljšanju opšteg<br />
kadio-pulmonalnog statusa bolesnika 15 . Nedavna ispitivanja subkutanog oblika analoga prostaciklina,<br />
treprostinila (remodulin) uka<strong>za</strong>la su na povoljan tok lečenja i unapređenje kardio-pulmonalne rezerve 16 .<br />
Velike nade u lečenju PHT okrenute su primeni blokatora endotelin-1 receptora, bosentana. Njegova<br />
efikasnost doka<strong>za</strong>na je u mnogim randomizovanim i kontrolisanim ispitivanjima, a u velikoj BREATHE-<br />
1 studiji, koja je uključivala bolesnike sa primarnom i sekundarnom PHT, to je naročito naglašeno 17,18 .<br />
Glavno ograničenjenje ove terapije je visoka cena lečenja.<br />
Oštećenje srca tokom sistemske skleroze najčešće se manifestuje poremećajima sprovođenja, koji<br />
mogu dovesti do pojave naprasne srčane smrti usled malignih aritmija. Lečenje podrazumeva uvođenje
Change language