Godište 35 supplement 2 - Institut za reumatologiju

P 10
KAROTIDNA BOLEST U SISTEMSKOJ SKLEROZI
Vesna Bošnjaković, Ivan Tasić, Vlado Skakić, Sladjana Božilov
Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciuju srčanih i reumatskih bolesnika
Uvod: Osnovno obeležje sistemske skleroze (SSc) su promene malih krvnih sudova ali i makrovaskularna bolest se vidja u
nekih pacijenata.
Cilj rada:Ispitati prevalencu karotidne bolesti u pacijenata sa SSc.
Materijal i metode: Ispitana su 23 pacijenta sa SSc (3 sa difuznom i 20 sa limitiranom formom) kao i 28 zdravih osoba. I
pacijenti sa SSc i kontrolna grupa bili su homogeni po polu, starosti i faktorima rizika za razvoj ateroskleroze. Obema grupama
radjena je Color Dopler Sonografija (CDS) karotidnih arterija radi procene prisustva i stepena stenoze uz merenje debljine
intima-media kompleksa. Prema stepenu stenoze bolesnici su podeljeni u one sa minimalnom bolešću (manje od 20%), srednje
teškom (20-49%), teškom (50-69%) i kritičnom karotidnom bolešću.
Rezultati: Prosečna starost bolesnika iznosila je 58.4 +/- 9 god. dok je kod kontrolne grupe bila 57.3 +/- 10 (n.s.). Pet bolesnica
(22%) je imalo karotidnu bolest, od toga 4 srednje tešku i tešku a jedna kritičnu od 77% dok je u kontrolnoj grupi samo jedna
bolesnica imala srednje tešku stenozu od 40% (3.6%)što je statistički značajna razlika. Srednja vrednost debljine
intimomedijalnog kompleksa kod grupe sa SSc iznosila je 0.64 +/- 0.03 mm dok je u kontrolnoj grupi bila o.63 +/- 0.02 mm
(n.s.).
Zaključak: Makrovaskularna bolest je češća u SSc. CDS je screening metoda kojom otkrivamo pacijente sa povećanim
stepenom rizika za makrovaskularnu bolest u ranom stadijumu kako bismo blagovremenim lečenjem prevenirali neželjene
komplikacije.
P 11.
KONCENTRACIJA CIRKULIŠUĆIH IMUNSKIH KOMPLEKSA U SERUMU PACIJENATA SA PROGRESIVNOM
SISTEMSKOM SKLEROZOM U ODNOSU NA STADIJUM KOŽNIH PROMENA
Jovan Nedović,Bojana Stamenković, Sonja Stojanović, Aleksandra Stanković, Aleksandar Dimić.
Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatskih i kardiovaskularnih bolesti Niška Banja
Uvod: Progresivna sistemska skleroza (PSS) je sistemska bolest vezivnog tkiva karakterisana autoimunskim pojavama,
specifičnim vaskularnim promenama i posledičnom fibrozom tkiva i organa. Etiologija PSS je nepoznata ali se zna da u
početnom periodu bolesti autoimunski procesi iniciraju i održavaju inflamatornu reakciju koja uzrokuje leziju endotela
mikrovaskulature. Cirkulišući imunski kompleksi (CIK) bi mogli biti patogenetski faktor odgovoran za posredovanje između
autoimunske reakcije i endotelne lezije. U kasnijim fazama fibrotski proces postaje dominantan u kliničkopatološkoj slici
bolesti. Kožne promene su najtipičnije i skoro univerzalno prisutne kod svih bolesnika i progresivno se razvijaju tokom tri
faze: edematoznu, indurativnu i atrofičnu.
Cilj rada: Cilj rada je bio utvrditi da li postoji razlika u koncentraciji CIK u serumu pacijenata sa PSS u različitim fazama
košnih promena.
Materijal i metode: Dvadeset pacijenata (19 žena i jedan muškarac) koji su ispunjavali ARA klasifikacione kriterijume za PSS
iz 1980. su uključeni u studiju. Prosečan uzrast pacijenata je bio 53,22±10,44 godine. Petoro pacijenata je pripadalo
edematoznom stadijumu, narednih pet indurativnom a 10 je bilo u atrofičnom stadijumu sa prosečnim trajanjem bolesti od
5,7±2,82 godine, 5,0±4,14 i 17,7±11,52 godine redom. CIK su kvantifikovani dvema metodama: precipitacijom u
polietilenglikolu (PEG), normalne vrednosti do 116 mg/dl i lasernefelometrijskim C1q vezujućim testom (C1q) sa referentnim
vrednostima do 1,2 µg/ml.
Rezultati: Vrednosti CIK kvantifikovani PEG metodom su bile 141,75±59,17 mg/dl, 158,66±49,45 mg/dl i 84,75±57,91 mg/dl
za edematozni, indurativni i atrofični stadijum redom. PEG metoda je pokazala statistički značajno više nivoe CIK kod
pacijenata u edematoznom stadijumu u odnosu na atrofični, p