Godište 35 supplement 2 - Institut za reumatologiju

P 50.
SMANJENA KOŠTANA GUSTINA (BMD) KAO FAKTOR RIZIKA ZA PONOVLJENE FRAKTURE I REFRAKTURE U
DECJEM UZRASTU
Dragoljub V. Ivanović (1), Jelena Vojinović (2)
Ustanova:
1 Klinika za dečju hirurgiju i ortopediju KC Niš, 2 Dečja interna klinika KC Niš
Uvod: Osteoporoza i osteopenija kod dece često ostanu neotkrivene. Na njih se najčeće posumnja tek posle više uzastopnih
preloma nastalih kao posledica minimalne traume.
Povezanost mineralne koštane gustine(BMD) i rizika od preloma kod dece je jo uvek predmet kontroverzi. Uzroci smanjene
kotane gustine su nedovoljno jasni, ali verovatno da smanjeni unos kalcijuma u vreme adolescentne akceleracije rasta
predstavlja važan, ali i potencijalno reverzibilan faktor.
Cilj rada: Da se ispita uticaj smanjenja koštane gustine i poremećaja metabolizma kalcijuma, kod dece, na pojavu ponovljenih
preloma i refraktura, kao i mogućnosti njihove korekcije.
Materijal i metode: U periodu od 01.01.2002. do 30.06.2005. uradjeno je 19 odredjivanja mineralne kotane gustine(BMD)
DEXA metodom, kod dece sa ponovljenim prelomima, uzrasta od 8 do 15 godina. Kod sve dece uradjeno je i biohemijsko
ispitivanje metabolizma kalcijuma.
Rezultati: Kod 7 se radilo o refrakturi, a kod 12 o ponovljenim frakturama.U 9 slučajeva radilo se u drugom, a u 3 slučaja o
trećem prelomu. Kod svih bolesnika prelom je nastajao u sklopu niskoenergetske traume, obično u zaštićenoj sredini, sa
različitim stepenom dislokacije. Srednja vrednost BMD bila je 0.649 +/- 0.204. Postoje statistički značajno izmenjene
vrednosti Ca, Ca++, alkalne fosfataze i 24h kalciurije kod svih ispitanika sa smanjenom BMD. Kod sve dece sa osteopenijom
primenjena je terapija: Alfakalcidol a 0,25 mgr -1 mgr mesec dana, zatim 0.5 mgr jos dva meseca, zatim doza održavanja 0,25
još tri meseca i kalcijum 125 mg na II dan tri meseca.
Zaključak: Smanjena koštana gustina kod dece predstavlja faktor rizika za ponovljene frakture i refrakture. Zbog toga je
potrebno da se kod dece deca sa ponovljenim prelomima i refrakturama odredi BMD, obzirom da je smanjenje koštane gustine
reverzibilno, i da se može se korigovati adekvatnom trapijom. Kako se najveći deo koštane mase akumulira do 14 godine kod
devojčica i 17 godine kod dečaka, jasno je da borba protiv senilne osteoporoze, njenih neprijatnih simptoma i tekih
komplikacija počinje u adolescenciji.
DEGENERATIVNA OBOLJENJA ZGLOBOVA I KIČMENOG STUBA
FIZIKALNA TERAPIJA I REHABILITACIJA REUMATSKIH BOLESNIKA
USMENA PREDAVANJA (US)
US 15.
PSIHOSOCIJALNI FAKTORI KOD PACIJENATA SA DEGENERATIVNIM BOLESTIMA KICMENOG
STUBA
Predrag Filipov, Miroslava Bajić
Dispanzer za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Dom zdravlja Novi Sad, Novi Sad
Uvod: Degenerativne bolesti kičmenog stuba predstavljaju najrasprostranjenije bolesti savremenog čoveka koje dovode do
čestog u dugog odsustvovanja sa posla, primene skupih dijagnostičkih i terapijskih metoda uz neophodnost primene socijalne,
psihološke i profesionalne rehabilitacije.
Cilj rada: Cilj rada je bio da se procene psihosocijalni faktori kod pacijenata sa degenerativnim bolestima kičmenog stuba kod
kojih je sproveden fizikalni tretman.
Materijal i metode: Istraživanje je obuhvatilo 43 pacijenata, prosečne starosti 44,85 godina, koji su ambulantno lečeni u
Dispanzeru za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Doma zdravlja Novi Sad. U lečenju su primenjivane fizikalne procedure i
medikamentozna terapija. Od testova su korišćeni Minnesota Multiphasic Personal Inventory (MMPI), test socijalne podrške i
Brajfild-Rotova skala zadovoljstva poslom.
Rezultati: Od ukupnog broja ispitanika, kod 23 je postavljena dijagnoza cervikalnog sindroma, a kod 20 lumbalnog sindroma.
Od ukupnog broja bolesnika normalan profil ličnosti imalo je 29 (67,44%). Patološki profili ličnosti su nađeni kod 14
bolesnika, histeriformni u 5 (11,62%), hipohondrija kod 5 (11,62%), a depresija kod 4 (9,3%). Socijalnu podršku ima 90,69%
bolesnika, dok je poslom zadovoljno 76,74%.