Godište 35 supplement 2 - Institut za reumatologiju

P 44.
UTICAJ UNIPOLARNE DEPRESIJE NA METABOLIZAM KOŠTANOG TKIVA I HORMONSKI STATUS
Nataša Petronijević (1), Milan Petronijević (2), Maja Ivković (3), Vladimir Paunović (3), Dušan Stefanović (2)
Institut za biohemiju, Medicinski fakultet (1), Klinika za reumatologiju, Vojnomedicinska akademija (2), Institut za psihijatriju
Kliničkog centra Srbije (3), Beograd
Uvod: Oko 5% populacije boluje od rekurentne unipolarne depresije različite težine. Naši raniji rezultati su pokazali da
bolesnice sa unipolarnom depresijom imaju nižu mineralnu koštanu gustinu i da ova bolest predstavlja faktor rizika za
osteoporozu.
Cilj rada: Ispitivanje metabolizma koštanog tkiva i hormonskog statusa kod premenopauznih žena obolelih od unipolarne
depresije.
Materijal i metode:Istraživanjem su obuhvaćene 73 žene u premenopauzi koje su somatski zdrave, a prema ICD-10 i DSM-IV
imaju dijagnozu rekurentnog unipolarnog depresivnog poremećaja najmanje dve godine pre uključivanja u studiju. U vreme
ispitivanja sve bolesnice sa depresijom su bile na kontinualnoj terapiji sa jednim do četiri vrste lekova. Kontrolnu grupu je
činilo 47 premenopauznih zdravih žena. Zastupljenost uobičajenih faktora rizika za osteoporozu u obe grupe bila je jednaka.
Intenzitet simptoma depresije određivan je na osnovu skora Hamiltonove skale za depresiju (HAMD) istog dana i u isto vreme
kada su uzimani uzorci seruma i urina. Određivana je aktivnost 5b tartarat otporne kisele fosfataze (5bTRAP) i koštane alkalne
fosfataze i koncentracije prolaktina, parathormona, kortizola i estradiola u serumu, a koncentracija N-terminalnog telopeptida
(Ntx) je merena u urinu.
Rezultati: 5bTRAP u serumu i Ntx u urinu su bili statistički značajno viši kod bolesnica sa depresijom u odnosu na kontrolu
(3,87±1,19 vs 2,35±0,87 U/L, odnosno 82,13±46,75 vs 51,60±21,58 nmol BCE/mmol kreatinina). Oba markera osteoresorpcije
su bila u međusobno statistički značajnoj korelaciji (r=0,58) kao i sa skorom na HAMD (r = 0,88 odnosno r = 0,68). Vrednosti
5bTRAP i Ntx nisu zavisile od terapije depresije. Aktivnost koštane alkalne fosfataze kod bolesnica sa depresijom u odnosu na
kontrolnu grupu nije bila statistički značajno veća i nije utvrđena povezanost intenziteta osteosinteze sa intenzitetom simptoma
(HAMD) i vrstom primenjivanih lekova. Ispitivanje međusobne povezanosti markera osteoresorpcije i osteosinteze pokazalo je
asinhronizaciju ovih procesa. Nije pokazana statistički značajna razlika u koncentraciji prolaktina, kortizola, parathormona i
estradiola između ispitivanih grupa, kao ni povezanost sa metabolizmom koštanog tkiva i intenzitetom depre!
sije.
Zaključak: Niža mineralna koštana gustina kod bolesnica sa depresijom je posledica ubrzanog metabolizma koštanog tkiva
usled stimulisanih procesa osteosinteze i osteoresorpcije sa predominacijom osteoresorpcije. Intenzitet osteoresorpcije je
statistički značajno povezan sa intenzitetom simptoma depresije. Intenzitet osteoresorpcije ne zavisi od primenjene terapije i
hormonskog statusa.
P 45.
KOŠTANA GUSTINA U HONDROKALCINOZI
Dragoslav Jablanović, Srđan Šerić, Goran Radunović
Institut za reumatologiju, Beograd
Hondrokalcinoza je oboljenje koje se odlikuje deponovanjem kristala CPPD u hrskavicama (hijaline i fibrozne), zglobnoj
kapsuli i sinoviji, a ređe u burzama, ligamentima i tetivama. Postoje pojedinačne studije koje pokazuju da je koštana gustina
merena DEXA metodom povećana lažno u hondrokalcinozi zbog taloženja kristala CPPD u intervertebralnim diskusima i
zidovima aorte (neselektivna registracija kalcijuma u kosti i mekim tkivima).
Cilja rada: Da se utvrdi da li u hondrokalcinozi postoji povećanje koštane gustine.
Materijal i metode: Ispitivanje je izvršeno kod 26 bolesnica sa hondrokalcinozom. Kontrolnu grupu je činiulo 46 žena bez
hondrokalcinoze između kojih nije bilo statistički značajne razlike u starosti. Koštana gustina je kod svih ispitanica merena
DEXA metodom na L kičmi i kuku, i metakarpalnim (MC) indeksom. Ispitivanje razlika je vršeno Studentovim T-testom.
Rezultati: Prosečna starost bolesnica sa hondrokalcinozom je 70,5 ±5, a u kontrolnoj grupi 68,61± 9,19; BMI = 27,68 ± 4,53, a
u kontrolnoj grupi 29,68 ± 5,34. T- score na kuku je kod bolesnica sa hondrokalcinozom -1,83 ± 0,77 ( u kontrolnoj grupi -
0,98±1,18); T-score na L-S kičmi -1,15±1,81 (kontrolna grupa -0,87±1,58), i MC indeks 42,05±11,24 (kontrolna grupa 47,03).
Kalcifikacije i.v. diskusa su nađene u grupi sa hondrokalcinozom u 8 bolesnica (u kontrolnoj grupi u 1), a kalcifikacije aorte u
14 (kontrolna grupa 8).
Nije uočena statistički značajna razlika u T vrednostima L-S kičme niti MC indeksa kod bolesnica sa hondrokalcinozom i bez
nje. Postoji statistički značajna razlika u T vrednostima kuka i L-S kičme u kontrolnoj grupi kod bolesnica sa i bez kalcifikacija
aorte (t = -2,53, p = 0,018; t = -2,03, p = 0,049). Ova razlika nije statistički značajna u grupi sa hondrokalcinozom. Postoji
značajna razlika u T vrednostima za kuk kod bolesnica sa hondrokalcinozom i u kontrolnoj grupi (t = -2,35; p = 0,024).
Zaključak: Iz navedenih rezultata se ne uočava povećanje koštane gustine merene različitim metodama (DEXA i MC indeks)
kod bolesnica sa hondrokalcinozom.