TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI I EKONOMSKI POKAZATELJI ...

Sprovođenje tehnološkog procesa navarivanja venca eksperimentalnih monoblok točkova,
zahtevalo je stručnu pažnju i strogu tehnološku disciplinu kako bi svi uticajni faktori koji su
analizirani i definisani sveobuhvatnim istraživačkim procesom ove doktorske disertacije,
doveli do uspešnosti ovog istraživanja.
4.4.7.1. Uticaj predgrevanja i brzine hlađenja na pojavu mikro prslina nakon
navarivanja venca monoblok točka
Pukotine se smatraju najopasnijim greškama u zavarenom spoju. Bitno smanjuju čvrstoću
navrenog spoja, a smim tim i koeficijent sigurnosti. Zbog toga pukotine na vitalnim
delovima kao što je monoblok točak ne smiju preći granicu dozvoljenog.
U skoro svim delovima istraživačkog rada ove doktorske disertacije, posebnu pažnju smo
posvetili ovoj vrlo opasnoj i nepoželjnoj pojavi. Veliki je broj železničkih konstrukcija čiji
otkaz je nastao naknadnom pojavom pukotine, a sve zbog promašaja u fazama pre ili nakon
nastanka zavarenog spoja. Nestajanje pukotina se ne može izbjeći, ali se mogu određenim
merama smanjiti i delomično otkloniti.
Jedan o vrlo uticajnih faktora za eliminaciju ili smanjane mikro toplotnih pukotina koje
smo nastojali dovesti u zadovoljavajuće okvire jeste realan unos topotne energije (E) i
ostalih strujnih parametara pri samom procesu navarivanja.
Sa teorijskog stanovišta istraživanja, bitno je poznavati, iz radova Flanigana, da je brzina
hlađenja (nakon navarivanja) u temperaturnom intervalu između 150 ÷ 200C, u vezi s
izvesnom ,,kritičnom brzinom”, presudni činilac u pojavi toplotnih prslina. Ove vrlo opasne
prsline zavise od toplotne energije, koja se oslobađa pri zavarivanju u jedinici vremena.
Ova energija, izražena u funkciji energetskih parametara električnog luka određuje se po
izarazu [4.5] 71 :
- E = (I x U x 60 x q) / (v x 100) [KJ/cm] [4.5]
- I- jakost struje zavarivanja [A]
- U- napon električnog luka [V]
- v - brzina zavarivanja [cm]
- q - koeficijent iskoristivosti električnog luka
Ovo naučno otkriće, pomoglo nam je da pred sam proces navarivanja venca monoblok
točka, je i te kako presudan činilac definisanja teparature predgrevanja, u cilju izbegavanja
ove kritične bzine halđenja, a time i eliminisanje ili znatno umanjenja nepoželjnih toplotnih
prslina.
Sa dijagrama prikaznog 4.4.7.1.1, vrlo efikasno su izkazane razlike u nastajanju toplotnih
prslina procesom varenja sa elektrodnim žicama istog prečnika (Ø3mm) i kvaliteta, sa i bez
predgrevanja. Vidno su uočene razlike, tako da navar sa elektronom žicom Ø3mm i
temperaturom predgrevanja pokazuje da broj obrazovanih mikroprslina po cm 2 skoro da ih
nema, dok pri bržem hlađenju, tj. bez predgrevnja posle navarivanja istom elektrodnom
žicom nastaje i do 65 mikroprslina/cm 2 .
Primenom predgrevanja oboda i venca monoblok točka uz regulaciju brzine hlađenja iznad
,,kritične brzine” pri temperaturi od 153C je pokazalo očekivane rezultate, tj. da smo ovim
efikasno izbegli pojavu mikroprslina prikazno na slici 4.4.7.1.1. kriva „3“.
[131] 71 Seferijan, D., Metalurgija zavarivanja, Građevinska knjiga, Beograd, 1969.
158