TEHNIÄKO-TEHNOLOÅ KI I EKONOMSKI POKAZATELJI ...
TEHNIÄKO-TEHNOLOÅ KI I EKONOMSKI POKAZATELJI ...
TEHNIÄKO-TEHNOLOÅ KI I EKONOMSKI POKAZATELJI ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Nazivni prečnik<br />
monoblok točka<br />
[mm]<br />
Vertikalno, statičko<br />
opterećenje šine od točka<br />
[kN]<br />
Odnos veličina vertikalnog<br />
statičkog opterećenja šine i<br />
prečnika točka<br />
[kN/m]<br />
710<br />
760<br />
835<br />
915<br />
965<br />
1015<br />
1065<br />
96<br />
104<br />
117<br />
129<br />
138<br />
146<br />
155<br />
42<br />
135<br />
137<br />
140<br />
141<br />
143<br />
144<br />
145<br />
Tabela 3.2.4.1. Veza porasta prečnika monoblok točka u zavisnosti od točkovnog,<br />
statičkog opterećenja u SAD.[73] 16<br />
3.2.5. Profil monoblok točka<br />
Profil točka železničkih vozila možemo definisati kao krivu liniju koja ostvaruje neposredni<br />
kontakt sa profilom šine.<br />
Prvi počeci izučavanja ovog problema su bili zasnovani na uočenoj činjenici da je habanje<br />
profila točka, a pogotovo venca, najbrže kada je profil nov, a kasnije se usporava. Odatle je<br />
nastala ideja da je moguće doći do jedinstvenog najoptimalnijeg profila točka, bazirajući se<br />
na na geometrijski polaz istraživanja na taj delimično pohabani profil.<br />
Profil monoblok točka teretnih vagona i putničkih vagona, u skoro svim Evropskim<br />
železničkim upravama predstavlja aproksimaciju UIC-ORE (ERRI). Smatra se da je ovakav<br />
profil površine kotrljanja točka najpovoljniji za kombinovane vrste pruga (brdskoravničarske),<br />
kao i za pruge sa mnogo krivina. Na slici 3.2.5.2. prikazani su profili UIC-<br />
ORE, tj. profil koji je ujedno i predmet istraživanja doktorske disertacije za održavanje<br />
novim tehničko-tehnološkim metodama. Na istoj slici je prikazan profil točka po GOST-u,<br />
koji u neznatnim geometrijskim karakteristikama odstupa od UIC-ORE.<br />
Danas u svetu veći broj železničkih uprava usvoili su svoj profil točka, a među njima ŽRS,<br />
ŽS, kao i ostale zemlje u okruženju koje su bile pod nekadašnjom železničkom upravom<br />
JŽ. Neke Evroske železničke uprave imaju i više usvojenih profila točkova zavisno od vrste<br />
vozila i prečnika eksploatacionih točkova.<br />
Profil točka treba tačno obraditi s obzirom na to da ima višestruki značaj u eksploataciji, jer<br />
pre svega profil obezbeđuje sigurnu vožnju, mirnoću hoda i intenzitet potrošnje točka<br />
(venca točka) i šine. Zbog toga je profil definisan dvostruko, kao novoobrađeni profil i<br />
profil sa graničnim merama istrošenja u eksploataciji, posle čega se profil ponovo obrađuje.<br />
Ono što ovaj rad čini korakom ka tehničko-tehnološkom unapređenju održavanja venca<br />
jednodelnih železničkih točkova kvaliteta ER7, jeste regeneracija profila venca<br />
(navarivanjem) između ove dve obrade, uz udovoljenje elmentata sigurnosti i pouzdanosti<br />
kao i ekonomske opravdanosti.<br />
Formiranje profila točka mehničkom obradom uglavnom izvode radionice železničkih<br />
uprava, a koje poseduju odgovarajuću mašinsku opremu kao i opremu za dijagnostikovanje.<br />
[73] 16 Jovanović, R., Osovinski sklopovi željezničkih vozila,Saobraćajni institut, Beograd, 1996.
Change language