TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI I EKONOMSKI POKAZATELJI ...

eksploatacionim opterećenjima (statičkim, dinamičkim i termičkim opterećanjima). U
slučaju da je smer “+“ (poziitivan) ovakvi naponi bi bili nepovoljni, produkuju ka otvaranju
inicijalnih pukotina i povećavaju propagaciju istih. Oni deluju od glavčine ka obodu i kao
takvi teže ka rasprskavanju točka.
Nakon radijalnog preseka do otvora glavčine, a posle razgradnje unutrašnjih naprezanja pod
dejstvom negativnog smera napona u obodu točka, obeleženo odstojanje od 100 mm se
smanjilo približavanjem leve i desne strane točka na obeleženo odstojanje od 97,8 mm.
Svako smanjenje odstojanja manje od 1 mm tretiralo bi se nedovoljno povoljnim
intezitetom negativnog smera napona, te takvi točkovi bi dali polazne dijagnostičke
rezultate za neuspešnost novog koncepta tehničko-tehnološkog postupka održavanja venca
monoblok točka kvaliteta materijala ER7, a time i polazne elemente za neuspešnost glavne
hipoteze disertacije.
11.1.2. Analiza rezultata tvrdoće po poprečnom preseku venca i oboda točka
Ova ispitivanja su sprovedena na radijalnim isečcima venca točka eksperimantalnih
točkova nakon obnavljanja venca. Tvrdoća po poprečnom preseku venca točka je ispitivana
na dodatnom materijalu, u ZUT i u osnovnom materijalu. U poglavlju 6.2. prikazan je
isečak venca točka i merne tačke po poprečnom preseku. Merne tačke sa slike 6.2.1.2 od 1-
5 su tačke tvrdoće navra, tačke od 6-10 tvrdoća u ZUT-u, a tačke 11 i 12 je merena tvrdoća
osnovnog materijala. Vrednosti tvrdoće postignute na svim eksperimantalnim uzorcima
monoblok točkova su prikazane u tabeli 6.2.1.1. Rezultati u tabeli pokazuju da tvrdoća
dodatnog materijala je ujednačena i nalazi se bliže gornjoj granici tvrdoće koja je propisana
EN 13262 i objavom UIC812-3, a nalazi se u dozvoljnim granicama od 235 do 285 HB.
Tvrdoća u ZUT-u je nešto niža ali je ujednačena i zadovoljavajuće vrednosti kao i tvrdoća
osnovnog materijala.
Ovi rezultati ukazuju da je tvrdoća dodatnog materijala bliža gornjoj granici što povećava
otpornost na habanje pri procesu eksploatacije u kontaktu točak-šina te time i omogućava
duži eksploatacioni vek točku što je svakako povoljno. Lokalnih termičkih otvrdnjavanja
ispitivanjem nije izmereno kako u dodatnom tako i u ZUT-u što ukazuje da koncipirani
tehničko-tehnološki proces navarivanja venca je uspešno sproveden i kao takav potvrđuje
pouzdane rezultate ove analize. Ova ispitivanja sprovedena su u laboratorijama koje su
akreditovane za ova ispitivanja shodno EN ISO 6506-1:1999.
Tvrdoća po poprečnom preseku oboda i diska monoblok točka je takođe usklađena prema
međunarodnoj objavi UIC812-3 i EN 13262, a koja definiše tvrdoću u granice 235 do 285
HB. Etaloniranje uzoraka prikazano je u poglavalju 6.2. slika 6.2.2.2. Postignuta vrednost
tvrdoće u obodu je ujednačena i kreće se od se 240 do 278. Analize ovih rezultata ukazuju
da predgrevanje oboda točka na temperaturu od 153 0 C je naučno utemeljen koji obezbeđuje
perfektne mehaničke karakteristike kao i zadovoljavajuće metalruške procese spajanja
dodatnog i zaštitnog materijala pri procesu navarivanja venca ne uzrokujući termičke
tranformacione promene u celokupnom obodu točka. Merna mesta na etalonima oboda i
spojke točka je pokazalo da izmerene vrednosti tvrdoće se nalaze u uskim okvirima
vrednosti shodno internim i eksternim železničkim propisima.
Tvrdoća na prelazu izmedju venca točka i spojke (tačka A na slici 6.2.2.1.) je manja više od
10 apoena nego vrednost na granici habanja, čime je ispunjen i ovaj zahtev prema
međunarodnim železničkim propisima tj. UIC i EN, a nalazi se u dijapazonu od 229 do 235
HB. Proces ispitivanja tvrdoće na obodu i spojki točka je sproveden prema EN 100002-1 i
ISO 6506-1, sa prečnikom kuglice 5 mm.
11.1.3. Analiza rezultata epruveta za proveru zatezne čvrstoće
219