TEHNIÄKO-TEHNOLOÅ KI I EKONOMSKI POKAZATELJI ...

More documents

Recommendations

Info

izdrža eksploatacionu funkciju do sledeće planske opravke, bez većeg rizika za oštećenje, zbog veoma velikog broja pređenih kilometara. U slučaju kada se obrada vrši usled velike visine venca ili drugih oštećenje na gazećoj površini, količina skinutog materijala pri obradi je relativno mala. U slučaju kada se obrada vrši usled male debljine venca ili male mereq R količina skinutog materijala je utoliko veća ukoliko su pomenute dve mere manje, pošto se dobijanje početnog (punog) profila može postići samo značajnim smanjenjem prečnika točka. Smanjenje prečnika točka određuje koliki će biti njegov vek, pošto je raspoloživa debljina materijala za obradu ograničena. Takva situacija je ilustrovana na slici 3.5.1. na kojoj je označeno smanjenje na poluprečniku točka usled habanja sa ∆r h , a skidanje pri obradi da bi se dobio početni profil sa ∆r o . Mnoge Evropske železničke uprave, još pre pola veka su ukazivale na stvaranju znatanog troška opisanim načinima održavanja, a ništa konkretno se nije uradilo, izuzev uvođenja takozvanog međuprofila ili ekonomskog profila. Međuprofil ili takozvani ekonomski profil podrzumeva obradu profila koji ima nešto manju debljinu venca od debljine novog profila, a reprofilisanje se ne vrši kada je to opravdano na pun profil točka. Ovakvim tehnološkim zahtevom se manje materijala skida obradom i time ne toliko značajno produžava vek točka. Ocena ekonomske opravdanosti se, sasvim uprošćeno, svodi na sledeće: ako se na točku do njegovog rashodovanja izvrši veći broj obrada na međuprofil, povećevaju se ukupni troškovi vezani za obradu i uvećano isključenje voznog sredstava iz funkcije saobraćajne eksploatacije. Ako je ovim ušteda veća od povećanja troškova, obrada na međuprofil se isplati. U svakom konkretnom slučaju ta isplativost zavisi od niza specifičnih činilaca i odluka bi se mogla doneti tek sveobuhvatnim tehničko-ekonomskim analizama, što kao upitni ekonomski razlog, železničke uprave nisu ovo prihvatile kao vidno ekonomično rešenje održavanje venaca osovinskih sklopova. Izučavajući mnoge istraživače i naučne institucije koji su se bavile ovim problemom, a posebno nas je podstakao Evropski železnički istraživački institut – ORE, iz 1979 godine koji je analizirao problematiku trošenja i održavanja venca monoblok točkova kvaliteta ER7, kao i funkciju međuprofila i postupka obanvljanja pohabane zone venca. Nažalost, ova izučavanja su doživela samo teorijske mogućnosti ne upuštajući se u detaljna istraživanja i dokazivanja izvodljivosti [119] 40 . Iz svega navednog, dovedeni smo u neophodnost razmišljanja i naučnog istraživanja, kako smanjiti nekorisno skidanje materijala obradom, te nas je dovelo do predmetne teme doktorske disertacije. U železničkoj eksploataciji, na prvo mesto stavlja se pouzdanost tehničkog sistema pri procesu eksploatacije. U doktorskoj disertaciji, je posebno obrađeno i dokazan nivo pouzdanosti primenom novog tehničko-tehnološkog postupka održavanja venaca metodom obnavljanja. Kroz ceo istraživački rad doktorske disertacije će biti posvećen poseban akcenat ovoj tehničkoj karakteristici primenujujući najnovija dostignuća teoretskog [119] 40 ORE B79 Rp 3: Forschungen und Untersuchungen für ein rationelles Verfahren zur Umrissberichtung durch Auftragsschweissen oder Verringerung des Spurkranzes oder durch ein kombiniertes Verfahren, Utrecht Oktober 1966. 70
saznanja o tehnikama i tehnologijama dijagnostikovanja i ista primenjena kroz eksperimentalna i eksploataciona istraživanja u delu doktorske disertacije Drugi uticajan tehnički parametar za uspešnost ove doktorske disertacije je postizanje zadovoljavajućeg nivoa ekonomske opravdanosti. U metodološkom konceptu ove doktorske disertacije implementirali smo nivo ekonomske opravdanosti predmeta doktorske disertacije. Zvaisno od stanja istrošenosti venca, kao i nanošenja broja navara na profil venca ekonomska opravdanost proporcionalno postiže svoj nivo. Na slici 3.5.2. je prikazana ušteda skidanja materijala sa profila površine kotrljanja monoblok točka kval. ER7, primenom tehnološkog postupka obnavljnja venca navarivanjem, u zavisnosti od pohabanosti i broja navara. Slika 3.5.2. Ušteda materijala monoblok točka kvaliteta ER7 primenom tehnološkog postupka navarivanja venaca, u zavisnosti od pohabanosti i broja navara Slike pokazuju, da je, u praktičnom slučaju kad venac monoblok točka doživi minimalnu debljinu venca tj. Vd 25 mm, i max. visinu Vv 33 mm i qr 6,5, tada je najekonomičniji broj navara 8, kako bi se postigla ušteda mašinskom obradom skidanja materijala od približno 11 mm. U ovom slučaju, a zbog postizanja povoljnih metalografskih rezultata i ostalih zahtevnih parametara kvaliteta, kao i eliminacije nepoželjnih prslina, koji će biti studiozno obrađeni u nastavku teorijskog i eksperimantalnog istraživanja ove doktorske disertacije, najpovoljniji je izbor redosleda nanošenja navara kao na slici 3.5.2. 71
Page 1 and 2:
UNIVERZITET U NOVOM SADU TEHNIČKI
Page 3 and 4:
Važna napomena Vаžnа nаpomenа
Page 5 and 6:
University of Novi Sad ACIMSI Key w
Page 7 and 8:
Accepted on Scientific Board on: AS
Page 9 and 10:
Abstract Doctoral dissertation incl
Page 11 and 12:
Izražavam veliku zahvalnost mentor
Page 13 and 14:
3.5.Ekonomska opravdanost obnavljnj
Page 15 and 16:
7. REZULTATI SOPSTVENIH EKSPERIMENT
Page 17 and 18:
1. UVOD Ova doktorska disertacija p
Page 19 and 20: Bibik, G. A, Proizvodstvo železnod
Page 21 and 22: dodatnog materijala, žice A 106 i
Page 23 and 24: 2.2. Predmet istraživanja Dominant
Page 25 and 26: pouzdanost pri eksploataciji na brz
Page 27 and 28: Slika 2.5.2. Nazivni prečnik točk
Page 29 and 30: Vreme eksploatacije navarenog monob
Page 31 and 32: 3. TEORETSKA ISTRAŽIVANJA Troškov
Page 33 and 34: 3.1.1.3. Razaranje Razaranje (pucan
Page 35 and 36: 3.2.Monoblok točak Monoblok točak
Page 37 and 38: Slika 3.2.1.2. Monoblok točkovi Ø
Page 39 and 40: Slika 3.2.2.1. Značaj simbola obli
Page 41 and 42: U prethodno navedenim uslovima važ
Page 43 and 44: Mehanička obrada monoblok točka j
Page 45 and 46: Tako su pored date funkcije profila
Page 47 and 48: Tokom eksploatacije šinskih vozila
Page 49 and 50: a) b) Slika 3.2.7.1.2. Tačke dodir
Page 51 and 52: 8. Ugao nagiba osovinskog sklopa pr
Page 53 and 54: 3.2.7.2.2. Habanje venca točka pri
Page 55 and 56: Slika 3.2.7.2.5.r funkcija pri razl
Page 57 and 58: Slika 3.2.7.2.8. Položaj tačke do
Page 59 and 60: 3.2.7.2.4. Uticaj geometrije dodira
Page 61 and 62: Rezultujuća bočna reakcija ove dv
Page 63 and 64: kvaliteta ER7 u međunarodnim saobr
Page 65 and 66: tehnološkim postupkom kovanjem bez
Page 67 and 68: 6 - Valjanje venaca točka na valja
Page 69: profilisanja celokupne površine kr
Page 73 and 74: 3.6.1. Hemijska analiza Uzorkovanje
Page 75 and 76: Slika 3.6.3.1. Položaj i mesto uzo
Page 77 and 78: Vrednosti žilavosti koje zadovolja
Page 79 and 80: Pored ovog ispitivanja, a za predme
Page 81 and 82: trajne čvrstoće. Postupak ispitiv
Page 83 and 84: Stepen čistoće dobiće se mikrogr
Page 85 and 86: 3.6.8.2. Granice grešaka Venac mon
Page 87 and 88: 3.7. Opšte o obnavljanju postupkom
Page 89 and 90: Kvalitet čelika Maksimalni udeo %
Page 91 and 92: 3.7.5. Kostruktivna zavarljivost ma
Page 93 and 94: Proces nastajanja hladnih prslina u
Page 95 and 96: U predmetu istraživačkog rada din
Page 97 and 98: Na slici 3.9.1.1. kriva „I“ pri
Page 99 and 100: Nikl, gamogeni elemenat, povišava
Page 101 and 102: Slika 3.9.3.4. Uticaj sadržaja mol
Page 103 and 104: Prenos dodatnog materijala kod EPP
Page 105 and 106: azni za legirane čelike. Po standa
Page 107 and 108: cilindričnih delova. Navarivanje s
Page 109 and 110: metoda sa razaranjem metala, posve
Page 111 and 112: Konbinat „Viksa“ Rusija, Livnic
Page 113 and 114: doktorske disertacije. Proces ekspe
Page 115 and 116: Postupak dijagnostikovanja stanja s
Page 117 and 118: UGRAĐENE NA II. OBRTNO POSTOLJE VA
Page 119 and 120: MONOBLOK TOČKOVI, PREDMET EKSPERME
Page 121 and 122:
Slika 4.3.1.2.1. Geometrijski param
Page 123 and 124:
Naziv veličine Oznaka dužinske me
Page 125 and 126:
krajem oscilira pri rezonantnoj fre
Page 127 and 128:
tvrdoće dovodi do sporijeg habanja
Page 129 and 130:
Štetni elementi u materijalu monob
Page 131 and 132:
4.3.1.5. Ultrazvučna defektoskopij
Page 133 and 134:
Na slici 4.3.1.5.2. prikazan je ult
Page 135 and 136:
Slika 4.3.1.5.4. Ispitivanje greša
Page 137 and 138:
Slika 4.3.1.5.9. Ehogram ultrazvuč
Page 139 and 140:
4.3.1.6. Merenje zaostalih napona u
Page 141 and 142:
Izmerene vrednosti zaostalih napona
Page 143 and 144:
toplotne obrade uglavnom su precizi
Page 145 and 146:
% 22 - debljina venca na kome se vr
Page 147 and 148:
4.4.2. Definisanje postupka navariv
Page 149 and 150:
Zaštitni materijal-prašak Zaštit
Page 151 and 152:
4.4.5. Postrojenje za navarivanje v
Page 153 and 154:
Slika 4.4.6.1. Namenski prihvatno-o
Page 155 and 156:
Slika 4.4.7.1. Redosled nanošenja
Page 157 and 158:
Slika 4.4.7.4. Nanošenje završnog
Page 159 and 160:
Kriva 1 - Elektroda prečnika 3 mm;
Page 161 and 162:
Slika 4.4.8.1. Zaštitna troska: iz
Page 163 and 164:
5. PRIMENJENA EKSPERIMIMENTALNA ISP
Page 165 and 166:
6. REZULTATI SOPSTVENIH EKSPERIMENT
Page 167 and 168:
6.2.1. Ispitivanje tvrdoće po popr
Page 169 and 170:
Slika 6.2.2.2. Mernje tvrdoće po p
Page 171 and 172:
Slika 6.3.2. Geometrijski oblik i d
Page 173 and 174:
Slika. 6.4.1. Položaj i mesto uzor
Page 175 and 176:
Svakako ogroman udeo u stvaranju za
Page 177 and 178:
Iz priloženih slika Baumanovog oti
Page 179 and 180:
Slika 6.6.2.3. Struktura mikroizbru
Page 181 and 182:
Slika 7.2.1. Merenje parametara pro
Page 183 and 184:
Za eksploatcioni proces istraživan
Page 185 and 186:
navarivanja venca točka. Takođe o
Page 187 and 188:
Slika 7.4.5. Ehogram ultrazvučne d
Page 189 and 190:
nakon navrivanja venca i te kako za
Page 191 and 192:
Tehnološko-dijagnostički postupak
Page 193 and 194:
Sa tehnološkog dijagrama toka odr
Page 195 and 196:
3. Trošak zaštitnog praha T p =K
Page 197 and 198:
MODEL OPTIMIZACIJE EKSPLOATACIONOG
Page 199 and 200:
10.2. Izbor pružne deonice i trans
Page 201 and 202:
Red. broj Faze istraživanja Termin
Page 203 and 204:
DIJAGNOSTIČKI PARAMETRI TOČKA DIJ
Page 205 and 206:
a) po ulasku vagona u radionicu pre
Page 207 and 208:
Dozvoljena veličina Dozvoljena vel
Page 209 and 210:
10.2. Rezultati ispitivanja površi
Page 211 and 212:
Osovinski sklop 06584/85 06744/85 0
Page 213 and 214:
merenja površinske tvrdoće profil
Page 215 and 216:
Slika 10.4.4. Ehogram ultrazvučne
Page 217 and 218:
10.4. Rezultati naponskog stanja u
Page 219 and 220:
eksploatacionim opterećenjima (sta
Page 221 and 222:
deformacija na mestu prekida epruve
Page 223 and 224:
sledeću nečistoću u čeliku toč
Page 225 and 226:
Prva godina, I kvartal q R =10,5÷1
Page 227 and 228:
tvrdoća je neujednačena, odstupa
Page 229 and 230:
11694/83 03 143 ±300 04 150 ±300
Page 231 and 232:
Broj A N A L I Z A u % točka C Si
Page 233 and 234:
Uzimajući u obzir dobijene rezulta
Page 235 and 236:
45 -032 ±300 i eksploataciono 0674
Page 237 and 238:
dizajna točka, težeći ka što ve
Page 239 and 240:
imobilizacije voznog sredstva po ov
Page 241 and 242:
Slika 11.4.6.2. Zatezna čvrstoća
Page 243 and 244:
Slika 11.4.6.6. Ultrazvučna defekt
Page 245 and 246:
Slika 11.4.6.10. Karakteristike mik
Page 247 and 248:
unutrašnjih napona u vencu i obodu
Page 249 and 250:
Uvažavajući pomenute fundamentaln
Page 251 and 252:
Kako smo pomenuli u disertaciji, no
Page 253 and 254:
željezničkog vagona serije „Rgs
Page 255 and 256:
75. Jovanović, R., Upotreba MBT pr
Page 257 and 258:
128. Rozman, V., Hudoklin, A., Han
Page 259:
Biografija kandidata Mr Veljko Vuko
show all

TEHNIÄKO-TEHNOLOÅ KI I EKONOMSKI POKAZATELJI ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

TEHNIÄKO-TEHNOLOÅ KI I EKONOMSKI POKAZATELJI ...