TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI I EKONOMSKI POKAZATELJI ...

čelika i otpornost prema habanju [131] 54 U materijalu monoblok točka kvaliteta ER7,
sadržaj mangana je 0,65-0,95%. U zavarljivim čelicima sadržaj mangana nesme preći 2%.
Osim navedenog, mangan je snažan dezoksidirajući elemenat i kao sastojak obloženih
elektroda ili elektrodnih žica za navarivanje, svojim reakcijama sa tečnim metalom
doprinosi dezoksidaciji i legiranju materijala šava (navara). Bitno je i to da je uticaj
mangana sa gledišta metalurške zavarljivosti čelika četiri puta slabiji od uticaja ugljenika. U
slučaju čelika sa povišenim sadržajem mangana, u prisustvu ugljenika (što je u konkretnom
slučaju), treba pribeći predgrevanju kada vrednost ekvivalentnog ugljenika prelazi 0,45%
odnosno Mn/C može da bude kriterijum za kvalitet čelika, a takođe i kriterijum za njegovo
ponašanje pri zavarivanju.
Uticaj sadržaja mangana u osnovnom materijalu, prikazan na slici 3.9.3.1. na tvrdoću zone
predgrevanja jednog šava i shodno tome, na metaluršku zavarljivost. Ovaj dijagram
pokazuje da zakaljivost čelika veoma brzo raste čak i pri malim koncentracijama mangana,
kada se sadržaj ugljenika u čeliku povećava.
Slika 3.9.3.1. Uticaj sadržaja mangana u osnovnom materijalu na karakter
transformacije elektrolučnim zavarivanjem u zavisnosti od sadržaja ugljenika [131]
Silicijum kao alfageni elemenat, snažno je redukujuće sredstvo, slično manganu. Njegov
sadržaj u materijalu monoblok točka kvaliteta ER7 je 0,4-0,55, a sa postavki teoretskih
izučavanja, njegov sadržaj u čeliku treba da bude ograničen, jer povećava sklonost
materijalu vara (navara) ka pojavi prslina. Sadržaj silicijuma, koji se menja u zavisnosti od
vrste čelika, načina proizvodnje, sadržaja ugljenika i mangana u konstrukcionim čelicima
treba da bude ograničen na 0,15 do 0,30%. U istopljenom materijalu elektroda sadržaj
silicijuma može da dostigne vrednost i 0,40 do 0,50%, [129] kao što je u predmetnom
slučaju.
[131] 54 Seferijan, D., Metalurgija zavarivanja, Građevinska knjiga, Beograd, 1969.
98