TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI I EKONOMSKI POKAZATELJI ...

Sile u dodiru točka-šina
Točak UIC-ORE, šina tipa 49, nagib ugradnje 1:20
Širina koloseka u mm
Slika 3.2.7.2.9. Bočne sile na točkovima pri kretanju po suženom koloseku s
vertikalnim opterećenjem 62 kN [134] 31
Izračunate bočne sile na koloseku širine ispod 1422 mm pod navedenim uslovima su
izuzetno velike, te pored uvećanog trošenja profila venca točka, mogu izazvati oštećenja
šina, čupanje pričvrsnog pribora i oštećenje točkova. Bitno je poznavati da je prema UIC
510-5, za proračun čvrstoće točkova na zamor merodavna bočna sila koja iznosi 0,7Q о (Q о
je statičko opterećenje po točku). Iz navednog možemo zaključiti, da je izračunata sila više
od tri puta veća od sile merodavne za proračun čvrstoće točka na zamor, što je svakako
nedopustivo čak i kao izuzetno opterećenje koje se može pojaviti samo par puta u veku
točka.
Kad bi se uzela u obzir velika vitopernost koloseka, što je praktično i postojano,
neregularnosti u ogibljenju, udarni impulsi pri nailasku osovine na prevelika suženja,
debalans točkovnih pritisaka, te mase od 200 Kn/osovini i R= 0,625 elektrolokomotiva svih
serija, moguće je očekivati udarne sile i od 250 do 300 kN, ap i više.
Ovakvo velike sile, na brojnim suženjima kakva su evidentna na prugama naših zemalja,
enormno dovodi do trošenja parametra venca točka, a evidentno je i uzrok zavojnih lomova
osovina reduktora vučnih železničkih vozila, na koncetracionom prelazu razlike prečnika.
U ovom slučaju su bitne zavojne deformacije, više nego zavojni naponi u navedenoj zoni.
Ako ovome dodamo bočne neravnine na kolosečnim šinama između kontakta venac –
bočna površina šine, što u realnim okolnostima i jesu, tada postoji manja ili veća
proklizavanja, čije su posledice sile trenja i habanja geometrijskih površina kruga
kotrljanja.
[134] 31 Simić, G., Istraživanje realne geometrije dodira točak-šina, Doktorska disertacija,
Mašinski fakultet, Beograd 1997.
58