TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI I EKONOMSKI POKAZATELJI ...

trajne čvrstoće. Postupak ispitivanja se kontroliše merenjem radijalnih napona, koji vladaju
u području spojke koje je ugroženo od riseva.
Izvodljivost ovakvog postupka možemo primeniti metodom za iznalaženje promene
preostalih naprezanja po obimu u dubini ispod trčeće površine uz pomoć dilatacionih
mernih traka (postupak sa razaranjem). Ovaj postupak dijagnosticiranja preostalih napona
je primenljiv kada se dijagnostikuje veća skupina ili serija na jednom uzorku iste šarže,
imajući u vidu da se radi o dijagnostici sa razarnjem, a on se sprovodi u proizvođačkoj
fabarici nakon završne dijagnostike kao obavezni deo tehnološkog procesa proizvođača.
Postupak se sastoji od operacija rastavljanja, koje vode ka sve većem oslobadjanju od
preostalih sopstvenih naprezanja u vencu točka. Promena stanja sa sopstvenim
naprezanjima, koja se dobijaju posle svakog postupka rezanja, odredjuje se pomoću
merenja deformacija sklopa na površini pomoću dilatacionih mernih traka (DMT). Promena
stanja unutar venca točka dobija se linearnom interpolacijom stanja koje se izračunava na
površini. Proračun se izvodi samo za radijalni poprečni presek, pošto se usled termičke
obrade, što je poznato iz iskustva, stvara ravnomerno stanje preostalog napona po obimu.
Proizvođači monoblok točkova moraju da dijagnostikuju visinu sopstvenih naprezanja na
pritisak u smeru po obimu, koji se mere u blizini trčeće površine. Oni moraju biti izmedju
80 i 150 N/mm 2 , što znači da moraju biti jednaki nuli na dubini od 35 do 50 mm ispod
trčeće površine.
Opisane tehnike dijagnostikovanja vrše prizvođači monoblok točkova kao obavezni deo
proizvodno-tehničko-tehnološkog procesa i dokumentovanom dijagnostičkom
dokumentacijom. Ove primenjene metode dijagnostikovanja neće biti predmet našeg
istraživanja u eksperimentalnom i eksploatacionom delu, već ćemo uvažiti polazne
vrednosti naponskog stanja i trajne čvrstoće u tom vremenu pri isporuci, a polazne
vrednosti za istraživanje i promene nastale procesima eksperimntalnog i eksploatacionog
istraživanja vršćemo savremenim dijagnostičkim tehnikama bez razaranja, odobrene od
strane internih železničkih propisa kao i UIC i EN, što će biti detaljno obrađeno u tom delu
naučno istraživačkog rada.
Potreba i težnja svetskih naučnih institucija i istraživača je da se u ovim složenim
dinamičkim procesima održavanja životnog veka čoveka, posebna pažnja posveti
pouzdanosti tehničkih sistema pri procesima eksploatacije. Takva pristupna opredeljnja
vodećih svetskih naučnih institucija i istraživača, doveli su do proizvodnje novih generacija
dijagnostičkih tehnika i tehnologija. Tako je na polju dijagnostikovanja zaostalih napona, u
složenim i odgovornim delovima tehničkog sistema, primenjene i dokazane, nove
generacije kontrole i merenja zaostalih napona, kao što su:
1. Mernje difrakciom X zraka. U suštini ovom tehničkom metodom merenja
zaostalih napona se izvodi preko udaljenosti između kristalografskih ravnina,
2. Merenje mernim trakama. Ova metoda daje informaciju o iznosu napona ispod
površine objekta ispitivanja. Da bi se oni odredili, potrebno je poznavati
relaksacione funkcije k 1 i k 2 koje zavise od dubine izbušenog prstena.
3. Merenje krtim lakovima. Za ovu metodu potrebno je posedovati specijalne
pripremljene lakove koji se nanose sprejom. Nakon sušenja laka, lokacija i smer
glavnih naprezanja se dobiju posmatranjem malih pukotina na laku. Ova tehnika
merenja zaostalih napona, ne daje kvantitativne rezultate, nego informacije o smeru
i karakteru naprezanja. Često se koristi u kombinaciji sa drugim tehnikama, npr. za
pozicioniranje mernih traka.
4. Merenje fotoelastičnim oblogama. Fotoelasticimetrija je eksperimentalna metoda
za određivanje naprezanja i deformacija. Zasniva se na promeni osobina prelamanja
svetlosti posebnih materijala (Araldit- B) kad su napregnuti. Za merenje zaostalih
naprezanja koriste se fotoelastične obloge.
81