Pridruživanje Hrvatske Europskoj uniji - Institut za Javne Financije

211prihodi od turizma za lokalno stanovništvo mogli bi se i smanjiti. Noako kuæe za odmor postanu stalno boravište stranaca (kao što se sugerirau prethodnom tekstu), tada one mogu postati stalni izvor prihoda zalokalne zajednice i hrvatsko gospodarstvo.Uèinci prodaje nekretnina strancima na fiskalne prihode bit æepozitivni. Prodaja nekretnina i svako poveæanje osobne potrošnje kojuona donosi stvaraju dodatni prihod PDV-a i poreza na promet nekretnina.Takoðer, dodatni osobni dohodak vlasnika nekretnina te dobit poduzeæakoji nastaju na temelju prodaje nekretnina barem æe djelomiènobiti predmet poreza na dohodak odnosno dobit. Ukupan fiskalni uèinakovisit æe o tome kako æe lokalne zajednice i središnja vlast potrošiti dodatniprihod. U vezi s tim moe se predvidjeti isti scenarij kao i za osobnupotrošnju i investicije: ako se dodatna fiskalna sredstva potroše natekuæu javnu potrošnju, porast æe pritisci na domaæu potranju i uvoz;ako se investiraju u obrazovanje, otplatu dugova, infrastrukturu i poboljšanjejavnih usluga i institucija, pritisci na potranju i uvoz takoðermogu porasti, ali æe se konkurentski poloaj gospodarstva u dugom rokupoboljšati.Sve te uèinke još treba istraiti, pa se za sada ne moe sa sigurnostigovoriti o moguæim makroekonomskim uèincima inozemnog investiranjau hrvatske nekretnine. No s obzirom na velièinu potencijalnoguèinka bogatstva i kapitalnih priljeva, postoje snani ekonomski argumentida liberalizacija trišta nekretnina bude postupna, a ne nagla.ZAKLJUÈCI I PREPORUKEGlavni zakljuèak koji proizlazi iz prethodne analize jest da æeHrvatska u dugom roku imati koristi od inozemnih ulaganja u nekretnine,no u srednjem roku niz razloga govori u prilog odmjerenom pristupuotvaranju trišta. To ukljuèuje pritiske koje æe porast cijena kuæa zaodmor vršiti na lokalno stambeno trište (o tome veæ postoje neki dokazi),troškove prilagodbe stambenog trišta i graðevne industrije u sluèajuiznenadnoga i snanog porasta potranje za kuæama za odmor, gubitakkonkurentnosti turistièke industrije u sluèaju kršenja graðevinskihpropisa i pretjerane izgraðenosti obalnog pojasa (do èega bi moglo dovestinaglo otvaranje trišta) i makroekonomske pritiske do kojih bi došlopri velikim i nenadanim kapitalnim priljevima.Drugi je opæi zakljuèak da je potrebno što prije zapoèeti dodatnaistraivanja o ekonomici trišta nekretnina, turizmu i makroekonom-