Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

PITANJE: Šta je najveća opasnost koju donose inflacija,recesija, stagflacija ...?ODGOVOR: Bio sam u Vašingtonu upravo u vreme kada seodržavala konferencija vrhunskih američkih ekonomista, koje jepozvao Predsednik Ford. Tom prilikom su se iskristalizirala trigledišta. Prema jednom gledištu, čiji je najpoznatiji nosilacMilton Fredman, reč je o recesiji klasičnog tipa, i da valja naklasičan način i reagovati: restriktivnom monetarnom politikomdozvoliti da dodje do izvesne nezaposlenosti, i onda će kapitalističkisistem sam, na neki način, opet da ozdravi, da uvedeinovacije, poboljša produktivnost rada, uvede bolju disCiplinu,itd. Ta kura bi značila znatno povećanje nezaposlenosti, kojasada u SADFF pogadja oko šest miliona ljudi. To je, očigledno,krajnje konzervativan pristup. .Drugo stanovište podrazumeva neku vrstu »kejnezijanskogrešenja«, sa većom intervencijom države, odnosno da se povećadržavni budžet, i da se ide na javne radove, i na taj načinapsorbuje nezaposlenost. Medjutim, kritičari su odmah prigovorilida taj pristup funkcioniše samo u uslovima stabilnih cena. Uprotivnom, pri nestabilnim cenama dodatne monetarne injekcijebi samo dolivale ulje na vatru, odnosno inflacija bi još više rasla.Sadašnja situacija u SAD i Zapadnoj Evropi pokazuje slomkejnezijanske ekonomije. Ta politička ekonomija je ispravnoocrtavala funkcionisanje ekonomskog sistema na Zapadu od1935. do 1975. godine. Ali, sada se definitivno slomila.Ekonomisti primenjuju recepte na situaciju koja je sasvimdrukčija i nije u stanju da te recepte svari.Zato se javlja treća grupa, za koju je najkarakterističnijiGalbraith, koja se zalagala ne samo za intervencije monetarnogkaraktera, nego i za najdirektniju državu kontrolu dohodaka iprofita. To je nešto što nema mnogo veze sa kapitalizmom. To jevan kejnezijanske ekonomije, to je, zapravo, početak rigoroznogplaniranja. I nije čudo što je Galbraith prilično usamljen, i to jenajmanja grupa. Veća je bila kejnezijanska grupa, koja se nadada će se stvari, ipak, same po sebi srediti.Interesantno je, medjutim, da ni jedna od ovih grupa, odnosnoni jedan od pomenutih prilaza ne rešava problem. Jer, akose i zavede kontrola cena i nadnica, onda je država sa svojombirokratijom i negativnim elementima uvedena u igru, i time jejedno zlo zamenilo drugo, možda samo nešto manje, jer ćeverovatno doći do zapošljavanja radnika koji su sada nezaposleni,ali će se stvoriti niz drugih problema, naročito političkog karaktera,kakve nosi sa sobom prevlast državne birokratije.208Prema tome, rekao bih da je jedna od tih slabih tačakasadašnje situacije da ljudi na Zapadu jednostavno ne nalazeekonomsko ili političko rešenje. U situaciji koja je puna poremećaja,jednostavno nemaju, makar i lošu teoriju koja bi dalarešenje tih poremećaja. To se vidi i na primeru PredsednikaForda, koji je, inače, konzervativac. On je svoju politiku poslepreuzimanja vlasti počeo vrlo blizu toj konzervativnoj, fridmanovskojgrupi, a pre mesec dana je potpuno zaokrenuo u pravcusrednje - kejnezijanske grupe, te će, u to sam potpuno siguran,za nekoliko meseci završiti sa Galbraithom kao državni intervencionista.Zapadna ekonomska i društvena nauka je potpunonemoćna da se nosi sa današnjom situacijom. Ja bih to nazvao,možda, najkritičnijom komponentom sadašnje situacije, jer kadljudi ne znaju šta da rade onda je i nepredvidivo šta će uraditi.PITANJE: Govorili ste o tome kako se Amerikanci bore sanagoveštaj ima krize. Šta je sa Francuzima, !talijanima, Nemcima...? Gde običan čovek može najbolje da prodje?ODGOVOR: Nedavno sam radio na jednoj takvoj analizi.Klasifikovao sam razvijene zemlje, jer je u nerazvijenima to maloteže, u tri grupe: klasične kapitalističke zemlje, zatim socijaldemokratske,ili, kako se još nazivaju, države blagostanja, i istočnoevropskesocijalističke, odnosno etatističke. Ispostavilo se daobičan čovek najgore prolazi u klasičnim kapitalističkim zemljama,bolje prolazi u socijaldemokratskim a najbolje u etatističkimzemljama. To daje odgovor i na pitanje: kakve će biti reakciješirokih masa na sve poremećaje, kao i odgovor na pitanje u komsmeru se može očekivati da će se kretati svetski trendovi razvojadruštvenih sistema.Očigledno je da je klasični kapitalistički sistem preživeo, ina Zapadu će se ići u pravcu modela Švedske.Socijaldemokratske zemlje razvijaće se u pravcu sve jačeparticipacije i samoupravljanja. A istok je, opet, pitanje za sebe.Prema tome, možemo očekivati da će se razne zemlje, narazne načine i raznim tempom približevati socijaldemokratskomsistemu. Nemačka je, možda, najbliža ovom rešenju, jer je tozemlja sa najjačom društvenom disciplinom.Francuska će, verovatno, proći kroz velike poremećaje, i naširadnici koji su tamo moraju da se pripreme na velike neprijatnosti.Za razliku od radnika u Francuskoj, naši radnici u Švedskojmogu biti sigurni skoro koliko i Švedjani. Medjutim malo jeverovatno da će tamo doći do nezaposlenosti, jer se u Švedskojprimenjuje veoma efikasno planiranje. J a Švedsku počesto spominjemne zato što mislim da je to neka idealna zemlja14 Jugoslavenska privreda 1965-1983. I.209