Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

Medjutim, ako imate seckanje »iz kvartala u kvartal«, da li ćeostati u institutu ili neće, da li će biti para, da li će doći direktorili neće, da li će ovaj fond raspisati konkurs ili neće, onda se nemože razmišljati o stvaranju životnog dela. Drugovi koji sunapolju i koji sada emigriraju smatraju da će tamo nešto stvoriti.Mi smo proklamovali politiku ubrzanog razvoja nauke i našaSkupština je tu politiku donela i javnost podržala. Jedan oddokumenata su i Teze o planiranju. Čitao sam te teze, i na šestraznih mesta se ističe potreba nauke, a slično se ponavlja i ukasnije donetom sedmogodišnjem planu. Medjutim, nijedna konstatacijaod tih šest nije sprovedena što se tiče institucija koje teteze primjenjuju.Ili, razmotrimo zaključak: u sedmogodišnjem finansiranjunaučnog rada sredstva za finansiranje treba da se povećavaju postopi od 15 %. To su svi pozdravili, jer je to dva puta brže odstope koja se predvidja za privredni rast u tom periodu. Alidešava se da u drugoj godini sprovodjenja tog plana, konkretnou ovoj godini, Fond za naučni rad neće više imati 15 % nego nekiprocenat manje sredstava.Prošle nedelje čitao sam u Biltenu Saveznog saveta za naučnirad da će se program za 1967. god. prebaciti na 1968. godinu.Medjutim, institucije koju su znale šta se prema programupredvidja, jer je taj program radjen pre dve godine, moraju darazmotre i svoje programe jer su predvidjele da se pojave nakonkursu. U pomenutom Biltenu se kaže »nećete u ovoj godini,nego u sledećoj«. Kako da preskočimo tu jednu godinu?!Druga strana medalje su naše naučne organizacije. I tumislim da se može bez ikakvog ograničenja i ustezanja dati ocenada je kvalitet rada izvanredno nizak i da je naučni kvalitetnaučnog radnika u proseku vrlo nizak. Zašto je to tako mogu dase daju razna obrazloženja. O tome je danas bilo govora. A jamogu reći da je zbog nesigurnosti došlo do toga da su institutipostali svaštari i najbolji kadrovi se sele. I umesto ozbiljnenaučne institucije imamo nešto izmedju biroa i zavoda. To jenivo odnosno prosek tzv. naučne organizacije u oblasti društvenihnauka.Mi smo iz etatističkog perioda nasledili situaciju da jenaučne radnike, odnosno njihova radna mesta, cela javnostsmatrala za sinekuru i često su bila sinekura za ljude koji nanormalnim radnim mestima ne bi mogli tako da prodju. Pretpostavimoda je polovina saradnika društvenih instituta napustilate institute. Jugoslovenske društvene nauke ne bi osetile da je toi stvarno tako. Možda bi bio napisan neki elaborat manje i možda34bi neki od skupova u prijatnim primorskim i planinskim mestimabili manji, ali se i to ne bi osetilo.Pomenimo dalje jednu simptomatičnu pojavu kod naučnihinstitucija. To je mesto direktora i postavljanje direktora unaučnim institutima. Meni i drugovima se čini da direktoriinstituta moraju biti organizatori naučnog rada, odnosno vrhunskinaučni radnici. Ako pogledate konkurse za poslednju godinudana koji su objavljeni u beogradskim listovima za direktorenaučnih organizacija, onda ćete naći da Institut u Novom Saduraspisuje konkurs za direktora, i traži da direktor tog institutaima završen II stepen i 5 godina prakse. Jedan drugi institut uBeogradu traži za svog direktora da je naučni ili stručni radnik.U jednom trećem konkursu koji nije sasvim precizno definisanne proizlazi jasno da li direktor treba da ima završen II stepen itd.Sledeća osobina te druge strane medalje je potpuna neorganizovanostnaučnih organizacija. Imamo stotine instituta kojimedjusobno ne saradjuju i postalo je notorno da se iste stvari ponekoliko puta rade. Svaki od instituta ima svoju vezu ili vezicuu organima koji su zadržali karakteristiku etatizma; i po toj vezise dobijaju vrlo često projekti, odnosno sredstva, a projekti služekao paravani.Ja bih iz svega ovoga zaključio, govoreći o drugoj stranimedalje, da su instituti ovakvi kakvi jesu slabi i uopšte nepomažu našu privredu i društvo. U tom smislu i u javnosti vladatakvo uverenje, a to je, u stvari, nepoverenje prema naučnomradu i naučnim radnicima.Možemo konstatovati da Jugoslavija nema uopšte programnaučnih istraživanja. Postoji spisak tema, ali to nije supstitut zaprogram naučnog rada za sledećih 5-10 godina.Ne zbog nekih reformskih parola, nego je suštinski pogrešnoda naučni radnici čekaju da im neko reši njihove probleme.Na toj liniji, dozvolite da iznesem nekoliko predloga koji bimožda mogli, a možda ne bi mogli, doprineti rešavanju odredjenihproblema.Prvo, mislim da je pitanje odnosa osnivača i naučne organizacijerdjavo rešeno, jedan od elemenata koji bi nedvosmislenomogli i trebali da rešimo jeste da osnivači naprave dugoročnearanžmane sa naučnim institutima koje su osnivali ili kod kojihfungiraju kao osnivači. Društveno-političke organizacije, ukolikosu osnivači, da se odluče koje su to aktivnosti koje će financiratii da sklope dugoročne ugovore koji obavezuju, a ne da se desi,što je govorio drug Aćimović, da se sa Saveznim zavodom za3'35