Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

'TNema ništa posebno u malim, napram velikih ekonomija.Švajcarska i Austrija nemaju baš nikakav problem sa energijom.Ali, obzirom na izvore energija?Nafte će biti. Mi ćemo davno biti u grobu, a još će biti nafte.Sasvim dovoljno. I uglja! Tako da to uopće nije neposredniproblem.Kako sprečiti već nepodnošljivu inflacijuKoje mere treba preduzeti da se spreči kod nas sve težepodnošljiva inflacija?Naša inflacija nije najveća u Evropi. Turci su imali veću, aIslandjani je sad imaju. U Latinskoj Americi Argentina ima veću,i Brazil ima veću inflaciju, ali to je slaba uteha. Ta inflacija jesigurno nešto što je sasvim nepodnošljivo i sasvim nespojivo sajednom samoupravnom privredom. Inflacija u stvari je podsticajza špekulaciju, a špekulacija je nešto bolesno. Ako mi orijentacijusamoupravne privrede sa organizacijom proizvodnje, izgradnjominstitucija, povećanjem produktivnosti rada, uvodjenjem tehnološkogprogresa, ako tu orijentaciju zamenite jednom špekulativnomorijentacijom, vi u stvari upropašćavate temelje te samoupravneprivrede. U tom smislu je inflacija za nas nepodnošljiva.Medjutim, njena eliminacija nije uopšte ekonomsko pitanje. Toje političko pitanje.Zbog čega?Zbog toga što se nijedno ekonomsko racionalno rešenje udanašnjoj situaciji ne može sprovesti.Zbog socijalizacije problema?Ne!Zbog političkih posledica?Ne, ne, ne! Evo što bih ja rekao. Takvo pitanje su mi nekidan postavili. Treba da mi uopšte počnemo da rešavamo ekonomskeprobleme, a medju njima i inflaciju. Za mene to nije nitiposeban problem, niti uzrok nekih drugih problema. To je ustvari posledica jednog dubljeg sloja nerešenih problema. A tajdublji sloj morali bismo ocel"l;iti kroz nekoliko ključnih problema.Prvo, jedna decentralizirana privreda može funkcioniratisamo onda ako ima pravni sistem koji funkcionira. Pravna državaje proizvod buržoaskog razvoja, ne zato što buržoazija imanekakav specijalan afinitet prema pravu i pravnim normama,nego zato što je reč o egzistencijalnom preduslovu da jednatržišna privreda može funkcionirati, jer ničim drugim nije koor-248dinirana nego pravnim normama. Mi smo pravni sistem razbili.Kod nas se zakoni ne održavaju. Prema tome, što god bihja vamakao ekonomist rekao da treba uraditi u oblasti ekonomije to nemože biti uradjeno, jer ne postoji čvrsti pravni okvir. To je jedanmomenat.Drugi momenat je sasvim političkog karaktera. Da bi jednaprivreda mogla da funkcioniše, ona mora biti uskladjena sapolitičkim sistemom, odnosno politički sistem mora biti uskladjensa principima na kojima se privreda zasniva, a privreda sezasniva na samoupravljanju. A politika - na nasledjenoj politici.I tu je jedan od glavnih uzroka naše krize. Prema tome, dok nerešimo pitanje uskladjivanja političkog sistema sa privrednimsistemom, nijedan od tih simptoma koje pokazuje sadašnja»bolest« naše privrede, ne može da bude rešen. Ja bih mogaonabrojati još nekoliko takvih preduslova, koji nisu ekonomskognego društveno-političkog karaktera, bez kojih je svaki razgovoro ekonomskoj reformi zapravo suvišan.Je li to ekonomski unitarizamNeki smatraju da vi zagovarate ekonomski unitarizam da točinite na jedan vešt i prefin jen način, ne dirajući interese nijednih ni drugih u okvirima Jugoslavije?Ja uopšte ništa ne zagovaram. Ja sam formiran kao analitičkiekonomista. Znači, ja analiziram situaciju. I ono što mi analizakaže - to je to, dok se ne pojavi neko sa boljom analizom.Političari zagovaraju, ekonomisti ne zagovaraju. Oni analiziraju.A u ovom okviru koji ste vi skicirali analiza je vrlo jednostavna.Ekonomija je sistem. Sistem je celina medjuzavisnih delova, gdeje akcenat na ovom medjuzavisan i celina. I odatle sve sledi. Tuje unitarizam kao pojam deplasirano Reći da svaki sistem impliciraunitarizam, to je besmislica. A ipak je tačno da je celina -celina. Unitarizam jeste nekakva celina, a to su dve nesamerljivestvari, i logički i kako god hoćete.Mešanje ekonomskih i političkih termina?Možete to i tako reći.Našta sada, posle svega ukazuju vaše analize? Gde tražiti,ipak, neki izlaz. Šta menjati?·Politički sistem! Jer kad postavite pitanje zašto smo došli ukrizu, odgovor je ta nesaglasnost političkog i ekonomskog sistema.A zašto je do te nesaglasnosti došlo?249