Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

l Ivalutu. Šta znači to što neki naši ekonomisti tumače nužnost 20%ili 30% inflacije u Jugoslaviji. Zbog navodnog uvoza inflacije? To"j"e besmislica. Onaj ko je dobro organizovan taj će uvoznuinflaciju jednostavno anulirati revalvacijom domaće valute. Toje ono što Nemci i Švedjani rade.PITANJE: Šta investicije znače u vreme kriznih situacija?ODGOVOR: Dve stvari se dešavaju kad se vrše investicije.Prvo: to je povećanje agregatne tražnje pomoću tražnje investicionihdobara. Prema tome, drži se zaposlenost u industrijama kojeproizvode investiciona dobra, a ti radnici troše svoje dohotke napotrošna dobra i, na taj način, drže privredni rast industrijepotrošnih dobara.Drugo, kad je objekat izgradjen, ako se uklapa u privrednustrukturu zemlje ili u medjunarodnu privrednu strukturu, ondaon samom svojom egzistencijom znači i povećanu proizvodnju ipovećanu zaposlenost i povećanu tražnju industrije, jer tražisirovine, poluprodukte za svoju finainu proizvodnju. Prema tome,investicija ima dvostruki efekat na tražnju: jedan za vreme dokse vrši investicija, a drugi kad je investicioni objekat izgradjen.PITANJE: Kad ceo naš razgovor prenesemo na jugoslavenskuekonomiku, postavlja se pitanje koji svetski ekonomski udarimogu da imaju uticaja na naš razvojni program za ovu i godinekoje dolaze?ODGOVOR: Tu ima nekoliko aspekata. Podjimo od onoga štoje očigledno. Dve tekuće krize nas pogadjaju u dva suprotnasmera. Energetska kriza nas pogadja u tom smislu što moramoviše platiti za uvoz nafte. Ali, mi u odnosu na zapadne zemljerelativno malo uvozimo naftu. Kao nerazvijeni, i sa rezervamauglja, naftu relativno malo trošimo, a imamo i domaću proizvodnju.Prema tome, manje smo pogodjeni nego razvijene zemlje,tako da se ne bi moglo reći da je to nešto izuzetno teško za nas.A, s druge strane, svetska nestašica hrane deluje u našu korist,pod pretpostavkom da ćemo dobro organizovati našu poljoprivredu.Jer, očigledno je da jugoslavenska poljoprivreda može daproizvede velike izvozne viškove. Kada ove poremećaje bilansiramo,mislim da mi prolazimo znatno bolje, jer smo u stanju dapovećanom proizvodnjom hrane i izvozom, uz veće cene, dobijamoviše nego što ćemo izgubiti energetski. Taj poremećaj, ustvari, ide u našu korist.Drugi poremećaj koji može da se dogodi jeste zapadnarecesija koja bi dovela do otpuštanja naših radnika privremenozaposlenih u inostranstvu.214Tu, pre svega, mislim na Francusku i Švajcarsku, jer tamoradnici nisu dovoljno zaštićeni. Jedno je što bismo tim ljudimamorali naći zaposlenje u zemlji i, drugo, kad se oni vratepresahnuće jedan izvor deviza. A upravo su doznake naših radnikaiz inostranstva omogućile postizanje ravnoteže platnog bilansa.Kad bi to prestalo, vratili bismo se tamo gde smo bili. To bibio prilično opasan udar, na koji bi trebalo da se pripremimo.Medjutim, treći udar, koji proizilazi iz mogućnosti opštesvetske recesije, možda je najteži. To bi značilo da nećemo bitiu stanju da plasiramo svoju robu van, jer bi se naša izvoznatržišta zatvorila, a to bi se, lančano, odrazilo na čitavu privredu.A mi, kao relativno mala privreda, dosta smo otvoreni, a otvoreneprivrede su znatno osedjivije. Zapravo, tu vidim najveću opasnost.Zbog toga je orijentacija na razvoj domaće sirovinske bazedo koje je došlo poslednjih godinu dana, potpuno opravdana, kaošto je opravdana i orijentacija na preventivno zatvaranje.PITANJE: Vi ste 1972. godine u prvom broju našeg časopisa,rekli da »dalje povećanje proizvodnje i nezaposlenosti možemokupiti još većom inflacijom«. Da li i ove godine očekujete takonešto?ODGOVOR: Ne, jer smo sad u sasvim drugoj situaciji. Presvega, mi već sada imamo takvu inflaciju da dalje ne možemoda idemo, i kad bismo hteli. Drugo, naše stope investicija su sestalno smanjivale tako da mi nemamo kapacitete koje bismomogli iskoristiti.PITANJE: Kako da se spasimo od eventualnih najgorih ekscesa?ODGOVOR: Povećanjem investicija i boljom koordinacijom.PITANJE: A produktivnost? Da li je to naša šansa?ODGOVOR: Produktivnost je velika rezerva. Najzad, produktivnostrada zavisi od stope rasta, i što nam je niža stopa rasta,i produktivnosti će biti niža. Prema tome, ona parola kojom seišlo u početku reforme da treba intenzifikovati - bila je pogrešnaparola. Osnovno je bilo zaposliti što više ljudi i imati što većuproizvodnju. Kad to uradimo onda nam i efikasnost investiranjaide" gore, kao i produktivnost. Medjutim, mi smo pod tomparolom intenzifikacije počeli da guramo ljude iz proizvodnje, ausled raznih propisa, koji nisu bili dobro smišljeni, došlo je doopadanja akumulativne sposobnosti preduzeća, pa preko toga ido smanjivanja investicija. I vrlo brzo se pojavilo usporavanjepovećanja produktivnosti rada, a u efikasnosti investiranja nesamo da nije bilo povećanja, nego smo imali negativan rast idirektno smanjivanje. I tu se i danas nalazimo.215