Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

3. Treća konsekvenca, koju sam htio ilustrirati, kuda nedovoljnopoznavanje ekonomije vodi, jeste kada se pledira zauvodenje stopa doprinosa koje bi bile diferencirane za privrednegrupacije. Svi oni koji su nešto stariji, znači nisu asistenti negoiznad toga nivoa danas, sjećaju se vremena stopa akumulacije ifondova. To je ista ideja, samo se sad zove stopa doprinosa aonda se zvala stopa akumulacije i fondova. Dobro se sjećamokako je to onda išlo. Najprije su bile odredjene te stope za grane,pa se ustanovilo da su grane suviše heterogene, pa su ondaustanovljene stope za grupacije, pa se ustanovilo da unutargrupacije ima poduzeća, a u poduzeću ima pogona koji pripadajuraznim grupacijama, i onda se uspostavilo da nije ni za grupacije,i na koncu se svršilo sa individualnim stopama akumulacijefondova za svako poduzeće. U to vrijeme imao sam prepisku sapokojnim Jašom Davičom i Vilkom Vinterhalterom, koji su biliu Komisiji za stope akumulacije i fondova. U to vrijeme bio samu privredi, i kad god sam napisao da ta mjera mora da propadne,jer to ne može u privredi da funkcionira, dobio sam odgovor daoni upravo razmatraju definitivno rješenje koje će sve te nedostatkeotkloniti. I definitivno rješenje je zaista i došlo u januaru 1954.godine, kad se cijeli sistem raspao kao totalno administrativni ibirokratski.4. I na koncu, četvrta konsekvenca je u onom dijelu kada semalo neodredjeno govori o organiziranoj društvenoj akciji zasmanjivanje neopravdanih raspona u ličnim dohocima, za smanjivanjenejednakosti. Kako bi ta društvena akcija trebalo daizgleda vidi se iz sledeća dva elementa. Jedan je dohodna cijenakoja niti se formira u našoj privredi niti se zbog metodološkogdefekta u prirodi stvari može formirati, sve i kad bi netko htioda to uradi. Budući da se ona ne formira, onda je treba oktroirati.Prema tome, imamo tu ideju naredjivanja privrednim organizacijamašta treba da rade, po mogućnosti čak sankcionisanu izakonskim propisima. Druga formula je formula za formiranjeakumulacije, o čemu je Bajt govorio. Naime, zahtjev dase»društvenim dogovorom«, pod navodnicima društvenim dogovorom,ostvari primjena ovakve ili ma kakve druge formule. Miznamo da i skupštinske odluke predstavljaju društveni dogovor,ni to nije arbitražno što većina odlučuje. Ali, radi se o tome dahoćemo da imamo privredu u kojoj su privredni subjekti, a toznači radni kolektivi, autonomni i da njima niko ne odredjuje pačak ni većina što će oni da rade. To nije samo politički ili ideološkizahtjev, svakako tko malo poznaje privredu zna daje to u prirodistvari. Ako ne ostavimo potpunu autonomiju privrednoj organiza-194CIJI, ona ne može da se prilagodjava stalnoj promjeni uslovaprivredjivanja i da nalazi najbolja rješenja za situacije koje se izdana u dan mijenjaju. Time što se glasanje iz skupštine prebacujeu privrednu grupaciju, ništa se u stvari ne mijenja. Time se izjednog etatističkog prelazi u jedan korporativistički koncept, kaošto je rekao profesor Bajt, ali ne na samoupravni koncept. Kaošto vidite ja se u velikoj mjeri slažem sa analizom koju je Bajtdao; možda ima samo jedna nijansa u ocjeni. Naime, ja nemislim, kako je to možda moglo proizaći iz Bajtove kritike - dasu Korać i drugovi namjerno htjeli da izgrade nekakav feudalnisocijalizam ili korporativistički socijalizam. Ja mislim da jeprofesor Korać za samoupravni socijalizam, kao i mi svi ovdjeili bar velika većina nas. Ali sam htio da ukažem na sljedeće -upotrebit ću izraz koji nam je formalniji ·i koji možda nećezbunjivati - naime, na birokratizam koji neizbježno vodi uetatizam. Birokratizam ne proizlazi samo iz odredjenih interesa.U Koraćevoj knjizi imamo paradigmu slučaja kad se birokratizamradja iz nepoznavanja. Ljudi imaju dobre želje, oni bi htjeli neštodobro da naprave, ali ne znaju kako stvari funkcioniraju i ondašto oni predlažu faktički likvidira sve ono što bi htjeli da urade.Tako, umjesto samoupravnog socijalizma ma koliko da se tajtermin upotrebljava na svakoj drugoj stranici u Koraćevoj knjizi,mi faktički dobijamo jedan veoma birokratizirani ili bolje rečenokorporativistički socijalizam.Ovo izlaganje bilo je ograničeno samo na kritiku, i nisamgovorio o pozitivnim rješavanjima stvari. Medjutim, napisao samknjigu o privrednom sistemu i jedan poseban prilog za ovosavjetovanje. Tamo je ono što sam pokušao da kažem pozitivno.Ono što sam ja u ovom izlaganju htio da uradim je da se jasnoogradim kao ekonomist od ovakog obradjivanja ozbiljnih problemanaše zemlje.Najveći dio sukoba i suprotnosti medju takozvanim ekonomistima,kako javnost to vidi, ne proizlazi iz stvarno različitihstavova, nego iz nedovoljnog poznavanja bilo ekonomske teorijebilo funkcioniranja našeg ekonomskog sistema. Stoga mislim daje dovodjenje do svijesti javnosti te činjenice, u stvari prvipreduslov da ekonomska nauka počne igrati neku aktivnu uloguu formuliranju ekonomske politike ove zemlje i u formiranjunjenog ekonomskog sistema, čime se vraćam na ono od čega sampočeo.13' 195