Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

Zato jer je politički sistem onemogućio postepeno usaglašavanjeta dva sistema. On danas faktički blokira dalji ekonomski idruštveni razvoj zemlje i u izvesnom smislu je to ilustracija, alimalo drugog tipa, one Marksove teze istorijskog materijalizmada u odredjenim situacijama ti odnosi koji su uspostavljenipostaju kočnica proizvodnih snaga. Kod nas su danas političkiodnosi ta kočnica za razvoj proizvodnih snaga. U Marksovojanalizi to su bili društveni odnosi u celini, klasni odnosi.Kako je došlo do nominacijeRecite mi gde vi vidite razloge za vašu nominaciju naNobelovu nagradu?E, to ja ne znam. J a sam tek pre deset dana doznao ko meje predložio. I čak ne znam da li su to jedini predlozi, ili ima idrugih. I ja tu mogu spekulirati o čemu se radi. To što me jeAmerička ekonomska asocijacija predložila to je verovatno zatojer sam vrlo često bio u Americi i predavao na bar jednotridesetak američkih univerziteta i učestvovao na godišnjimkonferencijama američke ekonomske asocijacije. Mnogi me ljudiznaju. Osim toga, osim dva ili tri čovjeka svi dosadašnji nobelovcisu ili moji znanci i prijatelji, ili moji profesori, ili ih znam sakonferencija. I to mi nisu nepoznati ljudi. Ali, šta ih je bašmotiviralo da sada to urade, neposredni povod je bila ova mojaknjiga o političkoj ekonomiji-socijalizma. Ali, to je nedovoljno dabi čovjc:k objasnio, jer i drugi ljudi su napisali dobre knjige, azašto su mene nominirali ja ne znam.Mislite li da je vreme pokazalo da ste bili u pravu, da su vašeanalize ukazivale na jedan bolji način rešavanja naših ekonomskihproblema.Nesumljivo!Vi ste više vaših studija upućivali našim odgovornim državniminstitucijama, ukazujući na probleme koje treba rešavati?Ja bih podelio razdoblje u kom sam ja bio aktivan u tompodručju, na dva dela. Na razdoblje do 1965. godine iposle 1965.godine. Iako mnogo štošta od onoga što sam predlagao nisuprihvatali, vrlo su me pažljivo slušali i vrlo često su, ako neodmah, onda posle godinu, dve, bar neke segmente tih stvariprihvatili i efekti su bili vrlo korisni. Možda je najspektakularnijabio takozvana »Žuta knjiga« koju sam ja sa kolegama pripremio1962. godine, a trebalo je da se objasni zašto je u toku od dvegodine došlo do prepolovljavanja stope rasta. Posle toga je250nastala panika, počele su se širiti razne verzije da samoupravljanjeznači nisku efikasnost, da moramo zavesti centralno planiranjei tako dalje.I vi ste hteli da pokažete da se ne radi o tome, već? ..O jednoj primitivnoj ekonomskoj politici, jednoj reformi kojaje 1961. na jedan sasvim neadekvatan, improvizirani način sprovedena,i ako se naprave relativno male korekcije, mi moramo,opet moramo stići na visoku stopu rasta.To je poruka te »tute knjige« ?Ta je poruka bila prihvaćena od strane političkih foruma,ekonomska politika je u tom smislu bila reformulirana i mi smo1963. imali jednu od najboljih godina u posleratnom razvoju. Aličim su stvari krenule dobro, ljudi su zaboravili na ono što smomi govorili i 1964. su počeli pripremati novu reformu. To je onaod 1965. koja je bila zbrzana za četiri meseca u državnimorganima, a da ekonomski naučni instituti uopšte nisu biliangažovani. Kod toga je najparadoksalnije da federacija nijeangažirala ni svoj vlastiti institut (Institut ekonomskih nauka).Neposredni rezultat toga je bio da je nakon tri godine stopa rastasvedena od 10 % na nulu. Kod industrije je pad bio još veći. Iztoga, na žalost, državni organi nisu izveli relevantne zaključke.I šta se dogodilo?To nas je koštalo ogromnih gubitaka koje sam ja pokušaokvantificirati (vidi pogl. 1). No osim velike galame to nije imalonikakvog efekta.Hoćete da kažete da se ekonomska politika sve manje bazirana profesionalnom radu?Da. A sve više na jednom voluntarističkom pristupu i odlukama,najpre centara birokratije, a zatim i lokalnih birokratija.Sudbina naučnih institutaJa bih htio da Vas upozorim čak na jednu odredjenu godinu.To je 1968. godina kada je donešena odluka o likvidaciji ~ak?zvanihsaveznih naučnih instituta, kad je neko došao na IdejU dafederacija ne srne imati naučne institute. Da je neko rekao da nesrne imati policiju, to bih razumeo. Ali da ne srne imati nauku,to je nešto u savremenom svetu sasvim neverovatno.A posledice?Odmah su svi ti savezni instituti polako gubili finansijskupodršku, gubili kadrove i tako dalje, i odonda u s~v~i p~činjedegeneracija jugoslavenske ekonomske nauke. Eto VIdIte, ml smo251