Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

Vrlo malo! Baš u ovom Ekonomskom institutu se i rodilaprva studija o privrednim ciklusima u Jugoslaviji i ta studija jepokazala da naši privredni ciklusi nisu uopće sinhronizirani sasvetskim.Kod nas je stopa rasta bila visoka kad je, recimo, u ZapadnojEvropi bila niska, i obrnuto. Uzmite sasvim odredjeni periodvremena, 1965-1970. godina. Sve evropske privrede, a naročitojužnoevropske, u koju mi spadamo, i koje su za nas merodavnekao privrede sa kojima se možemo uporedjivati, imale su velikoubrzanje rasta, a nama se rast smanjio na pola, tako q.a je taveza, izmedju jugoslavenske privrede i svjetske privrede, koja,naravno, postoji - jer čitava svetska privreda je danas integrirana,mnogo slabija, nego veza izmedju jugoslavenske privrede i pogrešneekonomske politike.Posledice odsustva planiranja i birokratizacijeKoji su naši uzroci krize?Tu je teško dati jednostavni odgovor. Moglo bi se, recimo,reći da su dve reforme, ona od 1965. i ova 1972-1974. jednostavno,sa profesionalnog stanovišta, pogrešno koncipirane. Ona prvareforma koja je uvela laissez-faire likvidirala je planiranje i dobilismo odmah haos sa nacionalizmom, a ova druga je uvela administriranjei birokratiju na mala vrata. Proklamovala je samoupravljanjeOOUR-a, suverenitete republika i tako dalje, a faktičkise iz toga izrodio jedan pokušaj lokalnih političkih oligarhijada ostvare potpunu kontrolu na svojoj teritoriji. Tako da možeda se kaže - odsustvo planiranja od 1965-1970. i birokratizacijaod 1972. godine, pa nadalje.Ali to onda postavlja novo mnogo ozbiljnije pitanje, kako jedo toga došlo?Prvo pitanje koje će neko postaviti je da li se to znalo u vremekada su reforme donošene. Moram da odgovorim da se znalo, jersmo mi, opet u ovoj kući, pisali memorandume partijskim idržavnim organima i upozoravali ih da te mere vode jednojdezintegraciji, sa užasno riskantnim posledicama. Medjutim,niko nije slušao.Drugo je pitanje, zašto nisu uvažavani saveti stručnjaka?Ta nas redukcija vodi veoma daleko izvan sfere ekonomije.Ne mislim, da bi se u okviru jednog kratkog intervjua to mogloiscrpsti.246lITo se znalo i ranijeKoliko verujete u domete rada Krajgerove komisije, tompokušaju da se nadje izlaz iz sadašnje krize?Mislim da to, samo po sebi, ne predstavlja izlazak iz krize.I to iz nekoliko vrlo jednostavnih razloga. Ono što je pozitivno utim separatima komisije, to se znalo pre deset, petnaest godina.To su ekonomisti u ."fugoslaviji bili sasvim eksplicitno formulisali.Ono što je problematično u tim redovima, za to, opet, postojealternativna rešenja koje su ekonomisti isto tako izradili. Simptomatičnoje da ta alternativna rešenja nisu prihvaćena. već suprihvaćena rešenja koja su lošija. A izvan toga, veoma je problematičnoda li će i ono što je dobro uradjeno u toj komisiji uz svepritiske, kompromise i tako dalje, biti operacionalizirano.Mislite li da tu ima više načelnog, nego praktičnog?Očigledno! I to je i prirodno, jer takva jedna komisija, sazadacima koji su joj postavljeni, dugoročna stabilizacija, i takodalje, nije imala zadatak operacionalizacije mera u narednihnekoliko meseci. To je trebalo da uradi vlada i njeni organi. Avlade su se u tom pogledu neodgovorno ponašale. Vlada nije ništaradila nego čekala da komisija završi sa radom, a kad je komisijazavršila sa radom, sad opet vlada nema šta da nam ponudi.Moratorijum i reprogramiranje dugovaNi »pakete mera«?Ne! Vi znate da je bilo govora o nekakvoj poreskoj reformi,ali to nije pripremljeno dovoljno ozbiljno pa je izazvalo višenegodovanja u zemlji, nego prihvatanja nečega što je inače uredu, jer poreski sistem kod nas ne valja, ali se on na ovakavbalkanski način ne može izmeniti.Kakve vi sada posledice predvidjate?Mi smo u jednoj riskantnoj situaciji, tako da je sve moguće,uključujući i moratorij.Reprogramiranje dugova?Ako budu hteli da se prihvate. Ako ne dodjemo u situacijuArgentine da proglasimo moratorijum. A moratorij um u Jugoslaviji,za razliku od Argentine, znači potpuno diskreditiranje samoupravljanjai socijalizma, sa posljedicama koje su nesagledive.Da se još jednom vratimo problemu malih ekonomija koje visamo uslovno prih va ta te: kako one mogu da reše problem energije?247