Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

ubrzo se javljaju uska grla i poremećaji. Na taj način ekonomskompolitikom nestabilnost se umjetno ugradjuje u privrednakretanja. Treba još istaći da tako visok stepen nestabilnosti,kakav proizlazi iz vrtoglavih oscilacija privrednih agregata prikazanihna grafikonima, praktički likvidira samoupravnu autonomijuradnih kolektiva.Cijela dosadašnja analiza izvršena je sa zadatkom da bismodobili osnovicu za predvidjanje privrednih kretanja u narednedvije godine. Vidi se jasno da ključnu ulogu igra ekonomskapolitika. Zbog toga se predvidjanje može vršiti samo uslovno, sobzirom na neku prosječno primjerenu ekonomsku politiku.Istraživanje cikličkog mehanizma jugoslavenske privrede,koje je posljednjih godina izvršeno u Jugoslavenskom institutuza ekonomska istraživanja, dozvoljava nam slijedeće zaključivanje.Početkom 1969. godine može se očekivati daljnje ubrzavanjeproizvodnje, smanjenje zaduženosti i povećanje likvidnosti, smanjenjepritiska troškova i stabilne cijene, relativno a možda iapsolutno smanjivanje zaliha (u odnosu na prethočl.nu godinu),brži ili bar podjednak porast izvoza u odnosu na uvoz. U drugojpolovini godine industrijska ekspanzija će postići stopu od 15 %ili više, zalihe će se apsolutno smanjivati (u odnosu na prethodnugodinu), izvozna ekspanzija će se relativno usporiti, pojavit će seodn. pojačat će se pritisak na cijene. Povećanje vanjskotrgovinskogdeficita i inflacioni pritisci dovest će do monetarne restrikcije,a s njom i do obrtanja ciklusa nadalje krajem 1969. godineili u prvoj polovini 1970. godine.Zbog institucionalnih neuskladjenosti zbog neistraženostikarakteristika ponašanja naše decentralizirane privrede i zbognepoznavanja suvremene teorije i tehnike ekonomske politike -novo cikličko usporavanje ne može se izbjeći. Pitanje je jedinoda li će ono početi već 1969. ili tek 1970. godine, da li će bitiblago ili drastično kao u 1961. g. i 1965. g., da li ćemo se na njpripremiti ili ćemo ući u improvizirane reforme kao u navedenedvije godine. Mnogo vremena nije preostalo, ali se ipak moguizvršiti značajne pripreme. Ukoliko se to propusti, treća reformamogla bi imati nedogledne političke posljedice.Treba, na kraju, istaći i ovu činjenicu. Izgradjivanje adekvatneekonomske politike ima svoju političku i svoju stručnu stranu.Za ocjenu političkog aspekta autori ovog teksta ne smatraju sekompetentnim. Što se tiče stručne strane možemo tvrditi da uzemlji postoje kadrovi koji su u stanju da savladaju zadatak kojise postavlja. Sama činjenica da su naučni radnici u stanju dapostavljaju prilično tačne prognoze ukazuje na to da su većotkrivene neke ključne karakteristike funkcioniranja naše privre-132de. No očigledno je i to da sadašnji istraživački rad veomazaostaja za potrebama privrede i društva, te se stoga" postavljenizadatak neće moći savladati niti lako niti u nekom kratkom roku.Neki problemi ekonomske politikeU pogledu ekonomske politike i dalje je aktuelan nacrt zaekonomsku politiku u 1968. godini objavljen u radu InstitutaSumarna analiza privrednih kretanja i prijedlozi za ekonomskupolitiku, str. 51-56, pa te stavove nećemo ponavljati. Može se,medjutim, upozoriti na ovu ključnu ekonomsku uslovljenost.U recesiji, depresiji i oživljavanju - dakle u najvećem dijeluprivrednog ciklusa - kretanje cijena ovisi o kretanju ličnihdohodaka u privredi. Prema tome stabilizaciju cijena trebaizvesti kontrolom dohodaka, a ova se postiže suvremenom fiskalnompolitikom. Kontrola dohodaka može se ostvariti i administrativnimmjerama kao i tzv. dogovaranjem (koje je u ovojoblasti ili neefikasno ili se takodjer svodi na administrativnuprinudu); jedno i drugo je očigledno suprotno sistemu. Monetarno-kreditnarestrikcija je pogrešan instrument jer dovodi donelikvidnosti, kočenja proizvodnje i nezaposlenosti. Administrativnakontrola cijena je u suprotnosti sa sistemom tržišne privredei dovodi do raznih deformacija.Zadatak monetarno-kreditne politike jest da privredu u odredjenovrijeme i na odredjenim mjestima napaja dovoljnim količinamanovca, slično kao što pumpa za ulje treba da podmazujedovoljnim količinama ulja odredjene dijelove mehanizma. Budućida monetrna restrikcija dovodi do usporavanja proizvodnje,nju treba upotrijebiti upravo onda kad se taj efekat želi postićia to je u vrijeme pretjeranog poleta kad potražnja premašujeponudu. Ali čak i u ovom slučaju korisno je upotrijebiti instrumentefiskalne politike kojima se direktno smanjuje pretjeranapotrošna i investiciona tražnja.Budžetski suficit ili deficit federacije instrumenti su ekonomskepolitike - a ne saldo pokrivanja troškova administracije - injima se može efikasno regulirati globalna tražnja. Politikabudžetskog suficita/deficita kao i suvremena fiskalna politikapraktički ne postoje u našoj zemlji.Zbog velike otvorenosti naše privrede ključnu ulogu igravanjskotrgovinska razmjena. Ekonomska politika u toj oblastiobradjena je u posebnom poglavlju ranije.133