Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

- iako izbijanje u prvi front razvijenosti predstavlja izuzetan. kvalitet - već zato što sam nedavno tamo proveo pola godine,naučio sam jezik i poprilično se upoznao sa zemljom, pa samvideo da se od Švedjana može nešto i naučiti.PITANJE: U ovakvoj nesigurnoj ekonomskoj današnjici, koće platiti najvišu cenu?ODGOVOR: Nerazvijene zemlje, i to one koje su najnerazvijenije.Tu, pre svega, mislim na Bangladeš i Indiju.PITANJE: Zašto?ODGOVOR: Zato što upravo ove dve krize - energetskakriza hrane - njih najviše pogadjaju.PITANJE: Neki naučnici tvrde da su države najčešće inicijatoriinflacije?ODGOVOR: Naivno je misliti da inflaciju neko svesno praviradi profitiranja. Malo pojednostavljeno, u suštini, mehanizamje otprilike ovaj. Za razliku od vremena predratne svetske krize,kad su sindikati u svim zemljama, sa izuzetkom skandinavskih iengleskih, bili slabi, a poslodavci relativno snažni, danas je naZapadu postignuta ravnoteža. Sindikati su postali snažna organizacija,ukorenjena u sistem, i oni mogu diktirati svoje uslove. Isad se dešava nešto karakteristično. Sindikati su dovoljno snažnida onemoguće eksploataciju radničke klase odredjivanjem visokihprofitnih stopa.Čim jedna grana ima velike profite, granski sindikat odmahpodiže nadnice, i tako se održava ravnoteža. Medjutim, poslodavcisu se, takodje, dobro organizovali i više ne razgovaraju saradnicima pojedinačno, kao u vreme svetske krize, nego su sadato nacionalni sporazumi (s jedne strane organizovani rad, a sdruge organizovani kapital). To su monopolne organizacije nanivou nacije. Poslodavci su danas snažniji nego što su bili, u tomsmislu što sve ustupke koje daju sindikatima mogu prevaliti napotrošače. Prema tome, koliko sindikati dignu nadnice, tolikoposlodavci podignu cene. Država se tu mnogo ne meša, jer akoona pokuša da kontroliše nadnice naići će na otpor radnika pa,prema tome, mora da ide i na kontrolu profita. Ako pak počneda kontroliše profite - onda je to kraj kapitalizma. Takve merenaišle bi na žestok otpor vladajućih grupa.Povremeni pokušaji kontrole profita i nadnica kratkotrajnisu, i obično »padaju« u vreme oko izbora, kada vladajuća strankanastoji svim silama da stvori povoljnu sliku kod birača. Ona nesrne dozvoliti nezaposlenost, ali isto tako ni da kod uticajnihbankarskih i poslovnih grupa izazove loše mišljenje. I, onda,jedino rešenje je da se stvari ostave da idu onako kako idu,210lIria to je put u inflaciju. Poremećena društvena ravnoteža je ujednorazlog što se sadašnja inflacija ne može sprečiti kejnezijanskimmetodima.Svet nije danas isti kao 30-tih godina, nego bitno drukčiji.To je, takodjer, razlog što su inflacije i nestabilnost u nekimzemljama znatno manjeg intenziteta nego u drugim, a to suupravo zemlje gde je društvena disciplina bitno bolja negodrugde. To je, na primer, Švedska, gde su socijaldemokrati navlasti od 1930. godine, i uspostavili su kontrolu i poslodavaca iradničkih sindikata, I Nemačka, zbog nekih drugih razloga, imabolju društvenu disciplinu nego, recimo, Francuska ili Italija.Holandija je, takodje, dosta stabilna ...PITANJE: Socijalističke zemlje zahvaljujući, pre svega, zatvorenostisvoje privrede, odolevaju direktnim uticajima svetskihekonomskih kretanja. U kojoj meri inflatorni udari pogadjaju ite privrede?ODGOVOR: Kod istočnoevropskih zemalja problem je drugogkaraktera. Upravo zbog toga što nemaju problem borbeposlodavaca i sindikata država je poslodavac i sindikat. Ona imapotpunu kontrolu, i u tom smislu može da ostvari potpunudisciplinu. Zato se u ovim zemljama inflacija i ne javlja. Uostalom,to je jedan indirektni dokaz pravih uzroka inflacije. Naivnoje misliti da su uzroci inflacije monetarnog karaktera; oni sudruštveno-političkog karaktera. Medjutim, kod njih· se javljajedan drugi problem, a to je ekonomska destimulativnost sistema.Mi smo napustili taj centralistički administrativni sistem nesamo zbog političkih razloga, nego i zbog toga što smo smatralida je ekonomski neefikasan. U jednoj skorašnjoj analizi mislimda sam uspeo da to i definitivno pokažem n~ ekonomskom planu.Pogledajte grafikon broj 1.Iz grafikona se može izvući ovaj zaključak: dok stvari idukoliko-toliko normalno, dotle će se na visokom nivou razvijenostietatističke zemlje kao što su Istočna Nemačka i Čehoslovačka,sporije razvijati u odnosu na odgovarajući prosek. Medjutim, kaddodje do opšte krizne situacije, kakva bi mogla da se stvori unarednih nekoliko godina, neetatističke zemlje, zbog svoje otvorenostipodložnije su svetskim poremećajima nego etatističke zemljekoje su skoro autarhične, te će. tada njihov razvoj biti usporen.To su dve različite sile koje u raznim smerovima deluju, i S:3:'(zavisi od toga koji će pritisak biti jači.U koliko bi poremećaji imali zaista intenzitet svetske ekonomskekrize, onda će istočnoevropske zemlje bolje proći negozapadne. Ukoliko do toga ne bi došlo, u narednih 10 godina ova14* 211