Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

PITANJE: A šta će biti sutra?ODGOVOR: Odgovor je skoro isti kao i 1972. godine: ako nepovećamo stopu rasta, odnosno ako ne povećamo investicije injihovu efikasnost, a to znači, opet, ako ne povećamo koordinacijuu privredjivanju u zemlji i efikasnost planiranja, onda će se ovasituacija perpetuirati, na to će se nadovezati svi udari spolja okojima smo govorili i imaćemo vrlo tešku društveno-ekonomskusituaciju. 4PITANJE: Kako vidite svet, Evropu, a potom nas u narednojdeceniji?ODGOVOR: Na to pitanje je teško dati odredjeniji odgovor,jer ima suviše mnogo varijabli koje su neodredjene, na koje semože odgovoriti samo sa nekim procentom verovatnosti. Naosnovu trendova koji se sada vide možda bih mogao dati, ali vrlouslovno, ovakvu prognozu: verovatno je da će se stopa rastarazvijenih zemalja, i istočnih i zapadnih, i dalje smanjivati;tekući poremećaji, inflacija, energetska kriza, itd. će se višeprodubiti; jedan deo radnika će se vratiti sa efektima o kojimasmo razgovarali. Prema tome, svetska okolina u kojoj je locirananaša privreda razvijaće se po nas nepovoljno, tako da i sadašnjestandarde efikasnosti i razvoja možemo zadržati jedino akoznatno poboljšamo društvenu i privrednu organizaciju. Ako onaostane ovakva kakva je sada, onda će nam se stopa rasta i daljesmanjivati. Glavni problem, ili glavni defekt u našoj sadašnjojorganizaciji jeste nedostatak efikasne koordinacije svih aktivnosti,odnosno ono što bi se običnim jezikom reklo - nedostatakplaniranja. (No, pod planiranjem ljudi obično podrazurnevajudonošenje plana, što je najmanje važno.) Ono što je, zaista, važnojeste kada se jednom o nečemu dogovorimo da to bude i sprovedeno.I ako pogledamo planove od 1960. naovamo, u poslednjih15 godina, nijedan plan nije bio sproveden. I to u ključnimstvarima. Tako, odgovor na pitanje - šta će naša zemlja moći dauradi - svodi se na to da li ćemo bitno poboljšati koordinacijuprivrednih aktivnosti u zemlji ili ne. Jedan od elemenata koji jeključan jeste, naravno, kontrola investicione aktivnosti. Tu je mojstav u zemlji dobro poznat, i izražen je jasno u Beloj knjizi, kojaje -1970. godine radjena na zahtev SIV-a. Mnogi su protivni tome,ali mislim da dogadjaji pokazuju svu njegovu ispravnost. Naime,likvidacija investicionih fondova na nivou Federacije (koji, onakvikakvi su bili, očigledno nisu više prihvatljivi), bez adekvatnezamene tih fondova odgovarajućim instrumentom, bitno je doprinelasmanjenju stope rasta.4 Što se nakon šest godina zaista i desilo.2168. PRODUKTIVNOST RADA, INTENZIVNOSTPRIVREDJIVANJA I PRIVREDNI RASTi'PrOduktivnost rada predstavlja odnos izmedju proizvodnje izaposlenosti. Uz dani obim zaposlenosti, povećanje produktivnostirada dovodi do povećanja proizvodnje. Iz ovog aritrnetičkogiskaza izvodi se općenito zaključak da je glavni razlog maleproizvodnje niska proizvodnost rada. Radnim kolektivima .seonda dijele lekcije kako treba da povećaju produktivnost rada Jerje to jedini način ubrzavanja rasta.Na takvom rezoniranju bila je zasnovana i reforma iz 1965.godine. U razmatranje je uključena i izvozna problematika iizgradjena je slijedeća tročlana maksima ekonomske politike:1. Brz porast produktivnost j rada preduslov je za uključivanjeu medjunarodno tržište, tj. za povećanje izvoza. Ta je teza ovihdana dopunjena tvrdnjom da je konvertibilnost valute mogućajedino kod visokeproduktivnosti. 22. Brz porast produktivnosti rada preduslov je veće ekspanzijeproizvodnje.3. Da bi se ciljevi 1. i 2. postigli, trebalo je reduciratidotadašnji tempo zapošljavanja.Razdoblje prije 1965. godine proglašeno je razdobljem »ekstenzivnog«razvoja sa sporim porastom produktivnosti, a reformaje trebala osigurati zemlji ulazak u razdoblje »intenzivnog«I Ovaj rad izradjen je na zahtjev Saveznog ekonomskog savjeta .u. sep~~mbr:u1976. godine za jednu od sjednica Savjeta. Kako su se rezult~tl lstr~zlvan~apokazali u mnogočemu suprotnim od službenih stavova l obaVJ~štenJajavnosti u to vrijeme, autor je bio zamoljen da rad povuče. Autor Je tomzahtjevu udovoljio .. 2 Intervju generalnog direktora Narodne Banke T. Badovinca u Vjesniku30. kolovoza 1976., s. 2.217