Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

10. DVA RAZGOVORA S UREDNICIMA DUGEA. O SADAŠNJOJ DRUŠTVENO-EKONOMSKOJ SITUACIJJlUniverzitetski profesor dr Branko Horvat, naš sagovornik,nekadašnji je direktor Instituta ekonomskih nauka u Beogradu ukome je sada naučni savetnik. Autor velikog broja značajnihknjiga, pr~vedenih i na strane jezike, ovaj naš poznati ekonomistačuven je i po lucidnim predvidjanjima ekonomskih tokova. Zanovinara pravo je zadovoljstvo razgovarati sa naučnikom kojinema ni jednu sedu misao, ni dlaku na jeziku.Zamoljen da pojasni kako je došlo do današnje ekonomskesituacije, profesor Horvat kaže: »Nju ne bi valjalo procenjivatikroz jednu kratkoročnu prizmu. Ona je neizbežno rezultat nizapromašaja u našoj sistemskoj izgradnji, a kao posledica toga i uformuliranju ekonomske politike. Takq da korene sadašnje situacijetreba tražiti u 1965. godini.«Insistiramo da nam ekonomista Horvat to bliže objasni.»Do 1965. godine nekako smo uspevali da prilagodjavamoinstitucionalne reforme razvoju samoupravljanja i razvoju jugoslavenskogdruštva u celini. U tom razdoblju, koje ja nazivamzlatnim dobom jugoslovenske privrede i našeg društva, imali smonajvišu stopu rasta na svetu. Dakle, nikakva inflacija - mislimindustrijskih cena - nikakva nezaposlenost ... Stalno otvaranje" novih horizonata.«l Razgovor s Mirkom Kalezićem. Duga, hr. 191, 13. IX 1980.,22-23.240AlternativeIzgleda paradoksalno, ali po rečima našeg sugovornika, to jenaglo i bez ikakvih priprema, jednom čudnom igrom slučaja,prekinuto 1965. godine - reformom, Branko Horvat se tadanalazio na čelu Instituta u kojem sada razgovaramo. »U samommomentu reforme upozoravali smo da je koncepcija reformepogrešna. Ne želja! Želje su bile razvoj samoupravljanja, demok~ratizacija ... Protiv toga niko nije imao ništa. Ali, koncepcijaostvarivanja toga bila je pogrešna: ona će brzo dovesti do recesijei nezaposlenosti. Iz ove kuće se, ponavljam, internim memorandumomna to upozoravalo. Medjutim, to nije uzeto u obzir. Sareformom se nastavilo. Znate dalje šta se desilo 1967. i 1969.godine.«Naš sabesednik posebno ističe značaj 1970. godine zajugoslovenskuprivredu. Smatra da je to bila jedna od ključnih godina.Govori o dvema alternativama, mogućnostima za dalji ekonomskii privredni razvoj. Predočava nam:»J edna alternativa je bila ona za koju smo se zalagali miekonomisti, a to je dalja razrada planskog i tržišnog sistema kojibi odgovarao samoupravnoj privredi. On se, u suštini, sastoji utome da samoupravni subjekti imaju punu slobodu akcije, a da,u isto vreme, postoji i jedan mehanizam koordinacije koji dovodido toga da individualne akcije nisu u disharmoniji sa opštimciljevima. Tako bi se preko ekonomske politike stimulirali akterida, u stvari, donose odluke koje su u skladu sa društvenimplanom i društveno zasnovanom ekonomskom politikom.«O drugoj, po mišljenju ekonomiste Horvata istoriskoj alternativi,on kaže: »Budući da se na direktnu državnu administracijuviše nije moglo ići, odlučili smo se za jednu prikrivenu, paradržavnu,paraetatističku alternativu koja je po formi samoupravna,a po sadržini jednako intervencionistička kao i sve drugemere. To su ti naši mnogobrojni sporazumi i dogovori koji su utoj meri sapleli čitavu privredu da danas radna organizacija ništane može preduzeti autonomno. Svuda je uključena u neki administrativnimehanizam koji je tobož dobrovoljan. Faktički, inicijativesu van radne organizacije.«Da stvar bude gora, kaže dr Horvat, budući da takav načinadministriranja ne može funkcionisati, radne organizacije se i nedrže tih dogovora. Naš sabesednik u tome nalazi razloge zapotpuno kaotična kretanja. I dodaje: »Danas možemo reći da jeza sve praktične potrebe samoupravljanje u oblasti ekonomije,za razliku od društvenih odnosa unutar ovih preduzeća, svedeno16 Jugoslavenska privreda 1965-1983. I. 241