Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

6. O RASPODJELI DOHOTKAA. RADNA SNAGA KAO FAKTOR PROIZVODNJE I BRUTOLIČNI DOHODAKlDo sada nije bilo govora o ekonomskim efektima oporezivanja.Interesantno je da u čitavoj našoj diskusiji o porezimanaročito ti momenti izostaju. Budući da sam ekonomista, glavnupažnju naravno, obratiću na taj aspekt, utoliko više što mi izgledada su tu najozbilniji defekti našeg poreskog sistema. On uopštene vodi računa o modernoj organizaciji privrede. Ja imam osamtačaka i nastojaću da ih brzo prodjem.Prvo, s obzirom na citat koji je ovde naveden iz dokumentasa IX Kongresa SKJ, gde se deetatizacija dovodi u vezu saporezom na bruto dohodak, ja tu vezu ne mogu da vidim. Akoostanu stope iste, ako ostanu isti forumi koji te stope odredjuju,ako raspolaganje tim parama koje se dobijaju putem pomenutihstopa ostaje isto, onda je to čista aritmetika da li na bruto ili naneto, jer to uopšte nije problem. Problem je upravo ono što ostaje,što ovde nije spomenuto.Može se reći da postoji jedan značajan, kako je doktorHanžeković istakao, psihološki efekat. Naši lični dohoci su faktički60% veći nego što to piše na koverti koju radnik dobija. Jer,kad on sa svojim susedom koji je bio na radu u Nemačkoj uporediko ima koliki lični dohodak, onda je to priličan efekat kada možereći 60% više. Medjutim, tu bih ja reagovao na dva načina. Prvo,taj psihološki efekat je daleko manji ako bi dolazio iz brutoprincipa, Drugo, ako se baš hoće iskoristiti taj psihološki efekat,ja ne vidim nikakve prepreke da se izda naredba da se od sutra1 Razgovor u redakciji »Komune«: Potreba i mogućnost prelaska na isplatu ioporezivanje bruto ličnih dohodaka. Komuna, 9, 1969, 10-12.184u svim računovodstvima obračunava bruto lični dohodak. Nasvim kovertama bi, dakle, pisalo da je radniku toliko otišlo na- socijalno, toliko opštini itd. Ništa se bitno neće izmeniti, jer onto mora da plati. Da li on to plaća na taj način, što je sa tehničkestrane neuporedivo bolje rešeno, da to likvidira računovodstvopreduzeća, ili on to plaća na drugi način, to ekonomski nemaznačaja. To ima velikog značaja tehnički. Nije s toga slučajno dai u ovim sistemima koji su navedeni, u engleskom i američkom,postoji praksa da pre izdavanja plata, pre nego što dobijete čekna platu, računovodstvo preduzeća odbija akontaciju na porez, aonda na kraju godine samo tu akontaciju izravnate, ili neštododate ili nešto oduzmete.To je što se tiče glavne teme našeg razgovora. J a ne vidimda se tu nešto više može reći o principu bruto ličnih dohodaka.Medjutim, sad dolazimo na osnovni ekonomski problem.Naime, mi smo zemlja sa viškom radne snage i sa manjkomkapitala. Osnovna ekonomska logika nam govori da radna snagatreba da bude jeft~na, a kapital- skup. A šta mi predlažemo? Mipredlažemo da ukinemo kamatu na poslovni fond, a da uvedemobruto lične dohotke. Dakle, točno na glavu postavljamo stvar.Ono što bi trebalo uraditi, jeste da zadržimo kamate na tasredstva, eventualno i da ih povećamo, a da smanjimo cenu radakoliko god možemo. Naravno, ne možemo smanjivati neto ličnidohodak, bar ja ne vidim neki praktični sistem za to. Teoretskise da to uraditi preko subvencija. Ali, mi bismo mogli 60% ovihraznih doprinosa da smanjimo. Jedino što ne bismo smeli daisključimo, mislim da su doprinosi koji direktno idu opštini, onošto ide naročito nerazvijenim opštinama. To je upravo ovo što jeprofesor Tišma istakao. Ako bismo sadašni sistem likvidirali,onda bi .se najedanput čitav niz opština našao na budžetu širihzajednica, što bi stvorilo čitav niz društvenih problema koji supo svojim konsekvencama znatno ozbiljniji nego ono što bismodobili sa ovakvim jednim principom.Prema tome mislim da ne bismo mogli da idemo ispod toga.Ono što direktno ide opštini za pokrivanje njenih budžetskihtroškova itd., verovatno bi moralo da ide na teret ličnih dohodakai dalje. Ali, sve preko toga - i socijalno osiguranje, i saveznibudžet, i republički budžet i sve druge fondove - mogli bismo daiščistimo iz ličnih dohodaka i da ih finansiramo nekim drugimporeskim oblicima, nekim koji su poznati, a nekim na koje ćemokasnije doći.Tu se sada javlja problem koji je i u citatu i u uvodnomizlaganju naveden, naime da se neprivredna sfera tretira ne kao185