Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

istraživanje te pojave tri godine, a državni aparat odgovara: zatri godine propala je ova privreda. .Stalno se ti kratki spojevi dešavaju. Zamislite da su usvojene~ugestije Od~lenja za ekonomska istraživanja u Zavodu za planIZ 1960. godine, dase radilo tako (mi smo napravili spisak odpedesetak ključnih problema iz oblasti planiranja, sistema i~konomske politike), da smo ne samo mi u adelenju, nego sviInstituti u zemlji, počeli od 1960. godine da radimo po programu,danas bismo znali o privredi sve što treba da znamo.Drugi elemenat je jedna stvar koja je od neobične važnosti anije uočena; ta stvar je zapravo od fundamentalne važnosti - štoje istraživački rad kvalitetniji, to je manje šansa da će bitiprimenjen, jer ljudi koji treba da primene ne razumeju, nisuekonomski obrazovani. Savremena ekonomija je isto tako preciznai složena nauka kao i savremena fizika. Ne možemo tražitiod istraživača, to bi bilo apsurdno, da oni primenjuju istraživanja.Od konstruktora automobila se ne traži da bude mehaničarza popravku automobila, već postoji podela rada, imamo fundamentalnaistraživanja, istraživanja eksplozivnih motora, konstruktorakoji napravi motor, u fabrici imamo proizvodnog inženjera,a onda imamo servis. Po nekoj primitivnoj logici odnaučnog radnika se traži da bude od početka do kraj a sve. Mimoramo stvoriti medjučlanove od onih koji se bave fundamental­~im e~onomskim istraživanjima, konstrukcijom sistema, teori­Jom SIstema, do onih koji to sprovode; svi moraju znati kakoautomobil izgleda i kako se kreće. Nama se u poslednje vremesve češće dešava da mi rešimo jedan problem i ta stvar završi uladici, ne zbog loše volje, nego neznanja šta da se radi s tim. Nekinačelnik odelenja dobije model i ne zna šta da radi s njim.Drugi elemenat jeste što nismo sistematski školovali kadrovekoji će doći na pozicije da sprovode te stvari. Mi toga nemamo.v PRIVRED. NI PREGLED: Gde bi u tome bilo mesto vašegstaba ekonomIsta, za čije osnivanje se zalažete?B. HORVAT: Taj štab, koji smo nazvali Većem ekonomskihsavetnika, trebalo bi da nauku uvede u ekonomsku politiku. DrMiladin Korać je na pomenutom sastanku CK primetio da mi većimamo profesore ekonomskih fakulteta na ključnim funkcijamau privrednoj upravi (dr Borivoje Jelić, dr Nikola Miljanić i dr.).Medjutim, to nije isto, jer ti ljudi su na takvim pozicijama kojeod njih traže odredjeno ponašanje i disciplinu i, drugo, kada jeneko funkcioner on nema mogućnosti da istražuje. To su dva~lementa koji uslovljuju da naučni radnik u upravi nije isto štoI nauka u upravi. Nauka znači stalno živo izučavanje, u prvi front174s novim metodama, i čovek mora da se posveti ili tonie, ili politicii funkcionerskom poslu, jedno i drugo ne ide.Ideja je bila da ti ljudi koji bi se okupili pri Izvršnom veću,kao članovi jednog štaba - budu vrhunski naučni ekonomisti. Onibi bili nezavisni, svaki član bi mogao reći predsedniku SIV: ja ses ovim stavovima ne slažem, ako me na njih prisiljavate ja sevraćam na fakultet. Tada će predsednik imati mogućnosti da nasednici SIV i Skupštine kaže: naučni radnici misle drukčije. Tomi u vladi i Skupštini danas nemamo. Nikada se nije desilo -dugo sam bio u Zavodu za plan..:. da je u Skupštini rečeno štamisle naučni radnici.Moja ideja je bila da Veće ekonomskih savetnika bude sponaizmedju uprave i nauke, da ono mobilizira ceo naučni aparat uzemlji i zato što zna šta znači naučno izučavanje, da u političkimforumima isposluje odredjene mere, s obzirom da je u stanju dato prevede na običan jezik i da na taj način deluje.PRIVREDNI PREGLED: Predlažemo da u vezi sa stopomrasta bliže objasnite svoj stav, s obzirom na ciklična kretanja okojima ste govorili. Kako održati stalno visoku stopu rasta zakoju se zalažete, uz istovremeno očuvanje stabilnosti?B. HORVAT: Glavni stabilizator jugoslavenske privrede jevisoka stopa rasta. To nedvosmisleno dokazuju naša istraživanjaprivrednih ciklusa. Prema tome veoma rašireno gledanje da stoparasta i stabilnost isključuju jedna drugu, nije tačno. Kada imamonisku stopu rasta imamo nestabilnost privrede. Imamo jednuduboko pogrešno mišljenje. Ja sam Bori Jeliću pokušao daobjasnim kako stabilne cene nisu indikator stabilnosti. Danas usvetu jedino britanski konzervativci identificiraju stabilne cenesa stabilnom privredom. Inače od Kejnza nadalje, stabilnostznači punu zaposlenost. Kod Kejnza je to puna zaposlenost radnesnage. Medjutim, danas u modernoj teoriji rasta, to je u suštinipuna zaposlenost svih resursa - i radne snage i prirodnih resursai kapitala. To je stabilnost. Nonsens je govoriti o tome kakoimamo stabilnu privredu jer su cene stabilne, a u isto vremeimamo cikluse i masovnu nezaposlenost.Da se vratimo na stopu rasta. Kada sam rekao da visoke stoperasta stabiliziraju privredu, to ne znači da i previsoke stope rastastabiliziraju privredu. Očigledno ne. Naša istraživanja pokazujuda se ciklusi kreću u intervalu kod industrijske proizvodnje od7-20 odsto godišnjeg porasta. Ovaj porast od 20 odsto je uvekdovodio do obaranja ciklusa. Pri porastu industrijske proizvodnjeod 20 odsto spoljnotrgovinski deficit se naglo raširi, i ništa višene pomaže, tad privreda kreće dole. To je stopa na koju ne175