Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

na jedan minimalan obim, gde je privrednim akterima manevriranjesasvim onemogućeno.«Politika dohotkaUpozoravamo profesora Horvata i na neujednačene usloveprivredjivanja zbog kojih, razumljivo, nema raspodele premaradu. Da i ne govorimo o tome da to dovodi jedan broj radnihorganizacija u monopolski položaj.»To je tačno.«Ne prihvata da se u oblasti raspodele dohotka može govoritio džungli unagradjivanju. »Pre bi to nazvao uzurpiranjemdruštvenog vlasništva i dosta raširenim prelivanjem dohotka.Kao i svako prelivanje dohotka, jasno, i ovo znači eksploataciju.Privilegovani delovi privrede i društva eksploatišu one koji sumanje privilegovani. To, razume se, stvara jedno nezadovoljstvo,kao i političke i ekonomske probleme.«Naš sagovornik nas upozorava na ono što je još poodavnoprofesor Bajt, istakao: Samoupravnoj privredi neophodna jepolitika dohotka. »Umesto politike dohotka mi imamo republičkesporazume, što je besmislica. Republika može da bude kulturnacelina, čak i politička, ali ne može da bude ekonomska celina. Dase razumemo! A sporazum o dohotku implicira kao da je republikaekonomska celina. Budući da ona to nije, sporazum ne možefunkcionirati. A mi imamo osam jedinica, osam republičkihsporazuma. I dok god traje takva situacija mi ćemo imatiporemećaje o kojima smo govorili.«Vraćamo se neki mesec unazad. Letošnjom devalvacijomdinara krenulo se u borbu za stabilizaciju ekonomskih odnosa.Postavlja se, logično, pitanje: Šta posle devalvacije?! Naše glasnorazmišljanje ekonomista Horvat je spreman da komentariše.»Kao prvo, ta devalvacija trebalo je da bude prošle godine,ne ove. Prema tome, ona je zakasnila. Drugo, uz devalvaciju jetrebalo da ide čitav niz drugih mera koje bi označile izlaz iz ovesadašnje situacije. Te mere nisu donesene. Treće, posle devalvacijetrebalo je nekako nastaviti sa plivajućim kursom dinara.Medjutim, nastavlja se isto tako rigidnim kursom kao što smoimali pre devalvacije, tako da ćemo za godinu dana imati noveteškoće ... A svaka devalvacija je udar za privredu. Ako se imajuta tri momenta u vidu, ne bi trebalo nikoga da iznenadi štodevalvacija neće imati one posledice koje je mogla da ima.«Nedavno je SIV doneo odluku o »odmrzavanju cena«. I svisu pohrlili da iskoriste priliku i izadju sa novim predlozima cena.242Znamo, medjutim, da je jedan od zadataka politike cena da štitistandard ekonomski osedjivih slojeva stanovništva. Novo pitanjeza profesora Horvata: Da li je standard ugrožen?»Mislim da jeste, iako nemam neke detaljnije podatke već nato reagujem više kao gradjanin koji se susreće s ljudima i čitanovine. Lično mislim da dolazimo u jednu dosta ozbiljnu situacijuu kojoj više ne bi smelo biti igranja sa standardom.«Reč ekonomistaMožemo li, razloge za ovakvu situaciju tražiti u nekojsvetskojekonomskoj krizi, previranjima i nestabilnostima u svetu?»Ne! To je isto jedno od raširenih pogrešnih gledanja. Vrlojednostavno, empirijski smo to u Institutu pokazali studirajućijugoslovenske privredne cikluse. Ispostavilo se da oni nemajunikakve veze sa zapadnim svetom i ciklusima u kapitalističkimekonomijama. Mi smo, naime, imali najviše stope rasta kad suoni imali recesije. Isto tako, recimo, naša recesija iz 1967. godineje pala u vreme kad je na zapadu sve cvalo. Prema tome, jasnoje da naša privreda nije vezana za zapadne cikluse. Istina, ujednom dugoročnijem smislu ona je vezana, ali samo u toliko štokad su oni u depresiji, onda je s njima teže trgovati, nego kadimaju brži razvoj. Ali, to sa stabilnošću nema nikakve veze.«Koliko se i u kojoj meri čuje reč ekonomista naučnih radnika?»Reč nekih ekonomista se sluša, a nekih ne. Medjutim, oniekonomisti koji se slušaju nastoje se prilagoditi tekućim političkimpotrebama, pa na neki način prodaju svoju ekonomskusavest. To nisu samo pojedinci, nego čak i čitavi instituti. Moramda kažem da se ne radi samo o labavim karakterima i o karijeristima,iako i toga ima, nego velikim delom i o egzistencijalnimproblemima. Ti i takvi, naravno, diskreditiraju objektivnost ekonomskenauke. Medjutim, ostao je jedan relativno mali broj zakoje postoji uverenje da će govoriti po svojoj ekonomskoj savesti,nezavisno od toga iz koje republike dolaze.«Naravno, i medju ekonomistima nema saglasja oko nekihosnovnih principa. Isto tako postoji više ideja i koncepcija kakou okviru dohodovnih odnosa, tako i oko pitanja socijalističkerobne privrede. Nije li i to jedan od razloga što donesena ilipredložena rešenja nisu uvek najbolja.Doktor Branko Horvat priznaje da je raširena ideja da suekonomisti kao rogovi u vreći. Naročito kad se radi o aktuelnimproblemima (onda možete odmah pročitati ko je ko, iz koje16' 243