Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

ulogu borbi za centraliziranu samoupravnu tržišnu privredu -onda se iz kritike propusta i iz zalaganja za sprovodjenje ciljevareforme moglo i trebalo napraviti politički kapital.PRIVREDNI PREGLED: Kako je onda došlo do nesporazuma,ako se može reći da je u pitanju samo nesporazum?B. HORVAT: Ukratko, suština je verovatno usledećem.Politički forumi su 1965. godne odlučili da se ide u reformu.Reforma je bila široko prihvaćena i dalje je neko trebalo da jesprovodi, a zna se ko treba da sprovodi. Aparat je nije sproveokako treba. Medjutim, aparat nije referisao forumima i javnostida se stvari ne odvijaju po programu, nije tražio pomoć' da sestvari na vreme poprave, nego smo imali dva procesa. S jednestrane, sprovodjenje refome se konstantno od 1965. nadaljeudaljavalo od njenih intencija, a s druge strane na političkimforumima odgovorni funkcioneri stalno su referisali da stvari iduu redu, da se reforma izvršava. Tada se u javnosti stvorila jednanemoguća situacija - ljudi su videli da ne mogu da se zaposle,žiro računi su bili blokirani, lični dohoci svodjeni na minimalne,u prosveti i nauci smo imali neorganizovanost, dezintegraciju itd,tako da su se počeli sasvim ozbiljno pitati - ili ne razumeju štase dešava ili se nešto skriva.Znak političke čvrstineSavezni zavod za statistiku je objavljivao podatke o privredii privrednim kretanjima kakvi su stvarno bili. Bilo je zaista samopitanje vremena da se ti podaci uporede sa ciljevima reforme.Sasvim slučajno to je učinio naš Institut. Da nismo mi rekli onošto smo rekli, rekao bi to Ekonomski institut u Zagrebu ili nekidrugi. Zagrebački institut je uostalom to i učinio, možda ne natako jasan način kao mi, u svojim poslednjim analizama koje sutakodje bile prisutne na pomenutom sastanku u Centralnomkomitetu. Bilo je dakle samo pitanje vremena da se pokaŽe ujavnosti taj raskorak izmedju fakata s jedne strane, i onoga štose prezentira. Otuda iznenadjenje.I to sada taj sovjetski list, i ne samo sovjetski, nego i drugikrugovi koji prema nama nisu baš sasvim prijateljski raspoloženikoriste. Tu mislim da se neki naši drugovi jako nespretno ponašaju.Umesto da prihvate fakta kakva jesu, da udju u diskusiju ida se spor vodi oko toga kako da stvari popravimo, oni i daljepokušavaju da fakta zanemaruju i na taj način daju argumenteonima u inostranstvu kao da se mi tobože plašimo da pokažemoda imamo i neuspeha. Medjutim, otvoreno raspravljanje o pote-168škoćama uvek je znak političke čvrstine. Ćini mi se da je topredsednik Tito više puta isticao. Osim toga, to je jedini načinda se teškoće savladaju.Kako kod nas dolazi do inflacijePRIVREDNI PREGLED: Ostanimo ovom prilikom pri argumentima,na kojima, uostalom, i Vi insistirate. Kojima od ocenai pokazatelja, koje ste dosad u više mahova iznosili, pridajeteposeban značaj?B. HORVAT: Ako se odlučimo na analizu ostvarivanja ciljevaprivredne reforme, mislim na one ciljeve koje možemo kvantificirati,gde prema tome ne dolazi do izražaja lična ocena i subjektivnapreferencija nego samo statistički podaci, kako god teciljeve definisali, videćemo da nisu u većoj meri ostvareni.PRIVREDNI PREGLED: Podjimo od cilja da radni kolektiviraspolažu sredstvima koja ostvaruju, da odlučuju o proširenojreprodukciji. Kvantifikacije o ovome niste dosad iznosili?B. HORVAT: To nije ništa novo. S tim smo počeli još 1957.godine. Taj se trend nastavio, nema nikakvog preloma u trendu.Da nije bilo reforme, to bi išlo svojim tokom. U stvari, iz jednogčlanka u poslednjem broju časopisa Direktor vidi se da suprivredne organizacije u 1967. godini raspolagale sa relativnomanje sredstava za proširenu reprodukciju nego pre deset godina.Ako je reforma trebalo da izvrši prelom, do njega nije došlo i toje, kao što znate, podvrgnuto kritici na poslednjim plenumimaCK i na Kongresu.PRIVREDNI PREGLED: Vi insistirate na tome da sei cene nereformski kreću?B. HORVAT: Kod cena je nereformski to što imamo većukontrolu nego pre deset godina, a što nema nikakvih izgleda datu kontrolu smanjimo. To je u potpunoj suprotnosti s ciljevimareforme. Kada je reforma donesena - bilo je zamrzavanje cenašest meseci, s tim da se kroz godinu dana ide na potpunooslobadjanje tržišta. Koliko je godina već prošlo?Što se tiče nivoa cena, naša je ocena da stabilizacija nije ništaveća nego za 13 godina pre reforme. Isključimo 1964, 1965, 1966,jer su to patološke godine, a uzmimo od 1967. na dalje i od 1952.do 1963. Tu je približno isto kretanje.PRIVREDNI PREGLED: Vi ste rekli da situacija nije poboljšanani na spoljnoekonomskom planu. Medjutim, izgleda dazanemarujete činjenicu da smo pre reforme izdvajali oko 250 do300 milijardi starih dinara za dodatne stimulacije izvoza. Ako bi169