Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

oblika), da zbog toga faktički dolazi do jedne deformacije ličnogdohotka, koji više nije dohodak od rada, kako misli Korać, negoima i element dohotka od raznih drugih faktora proizvodnje. Utom slučaju pokušaj da se kamata na neki način eliminira, negiraili zanemari, faktički znači jednu deformaciju dohotka od rada iznači ulivanje kamate u privatni džep. I tu dolazimo onda dokolektivne svojine. Prema tome, kad god imamo jednu nediferenciranuveličinu dohotka, to je ono o čemu je Bajt govorio kaosindikalističkom socijalističkom - i tome suprotstavljamo rad isad kažemo radnik je autonoman, udruženi rad ima pravo sve toda podijeli, onda smo ustvari pali na pozicije kolektivnog iligrupnog vlasništva.Izvinjavam se članovima naučne sekcije što sam morao dadajem ova elementarna objašnjenja. U svakom boljem udžbenikuekonomske teorije mogu se naći ti pojmovi, ali to je danak kojimi moramo da platimo kada dozvoljavamo da na sastanke našenaučne sekcije dolaze radovi i na takvom teorijskom nivou.3. Treća ilustracija je dohodna stopa. O dohodnoj stopi suBajt, Strašimir Popović i drugi ekonomisti rekli sve što je trebaloda se kaže, i ja to danas ne bih spominjao da se ona ponovo nepojavljuje ovde. Kod toga se ne radi o dohodnoj cijeni, da budemodmah ja'san, dohodna cijena ima svoj odredjen smisao. I ja samo tome pisao. Ona recimo ima smisla u jednoj situaciji sasuviškom radne snage kada se može zanemariti faktor rad i kadse cjelokupni dohodak može staviti u odnos sa ostalim faktorima.Ali ta situacija nema zaista nikakve veze sa pristupom i formulamaprofesora Koraća. Tako da ta dohodna cijena koja ima smisla,nema nikakve veze sa njegovom dohodnom cijenom. Dohodnastopa je pogrešna već kao formula. U tome je osnovni problem.To nije pitanje nikakvog ideološkog ili teorijskog stava. To jepitanje formalne pogrešnosti, i to iz prostog razloga što sedimenzije ne poklapaju. Od dvije jabuke i tri ribe ne možetenapraviti pet dohodnih stopa, to ostaje dvije jabuke i tri ribe, ato su Bajt i Popović i drugi pokušali profesoru Koraću da objasnejoš prije pet godina. Ono što zabrinjava nije to što je on napraviotu pogrešku onda, nego što do danas nije uvidio gdje je tapogreška i nije shvatio u čemu se ona sastoji. Poznato je daformula ima smisla jedino ukoliko su dimenzije uskladjene. Tosu one dvije jabuke i tri ribe. Ja sam ovo naveo kažem - ne dabih pridonio toj diskusiji. U inostranstvu, kamo su poslaniprijevodi Koraćevih materijala, kolege sa stranih univerzitetapitali su me da li je to zaista uticajna teorija koja se kod naspredaje i na univezitetima. Ja sam morao da kažem jeste. Evo,zbog toga ja to navodim danas da jedanput pokušamo raskrstiti192sa teorijama na tom nivou koji ne odgovara nivou suvremenejugoslavenske ekonomske teorije.U drugom dijelu izlaganja htio bih da pokažem kuda to vodi,kada se ekonomiji prilazi na ovakav način.1. Govori se da su tržište rada i tržište kapitala prisutni ilikarakteristični samo za kapitalistički sistem. Medjutim, šta karakteriziratržište? To su svega dva elementa. Ukoliko se radi otržištu rada, to je cijena rada plus mobilnost. Prodavanje radanekom vlasniku sredstava za proizvodnju nije neophodna karakteristikatržišta, to je karakteristika jednog specifičnog tržišta,kapitalističkog tržišta. To za nas ne samo da nije prihvatljivonego nije ni obavezno. Za nas je sasvim dovoljno da ostajemo naona dva osnovna elementa tržišta, naime da resurs ima svojucijenu i da postoji mobilnost resursa. Ista je stvar kod tržištakapitala da kapital ima svoju cijenu, kamatu, i da postoji slobodacirkulacije kapitala. U tom smislu zahtjev da se eliminirajutržište rada i tržište kapitala, kao što je profesor Bajt ispravnoistakao znači zahtjev da se eliminira jedan veoma važan iznačajan dio tržišta, samim tim da se eliminira jedan važan iznačajan dio naših postojećih alokacionih ili potencijalnih alokacionihmehanizama. A kada se oni eliminiraju, moraju se nadoknaditiadministrativnim alokacionim mehanizmima, jer privredau vakuumu ne može egzistirati. Prema tome zahtjev za likvidiranjeili ukidanje tržišta rada i kapitala je u stvari u suštini zahtjevza uvodjenjem administriranja u našoj privredi na tom terenu.2. Pledira se za koncentraciju kapitala, naime kaže se: »0-krupnjavanje poduzeća je prelazna etapa prema samoupravnomsistemu«. Medjutim, okrupnjavanje poduzeća je prelazna etapaprema monopolu i oligopolu, i to svakom ekonomisti koji neštozna o ekonomskoj teoriji i ekonomskim sistemima treba da budejasno. Prema tome, ukoliko bismo to dosljedno sproveli, išlibismo prema izgradnji jedne oligopolne strukture centara ekonomskemoći, a preko toga i centara političke moći. Da to nemanikakve veze sa samoupravnim socijalizmom to je prilično jasno.Zatim, postoji jedno cijelo poglavlje koje pledira za stapanjetrgovine i proizvodnje. Polazi se od ispravne konstatacije i dobreželje, naime imamo monopolne situacije u trgovini naročito ureeksportu i eksportu i sasvim nezaslužene dohotke itd. To jetačno. Ali se onda na karakterističan Koraćev način, odnosnonačin drugova oko njega, izvlači jedan pogrešan zaključak - dase to eliminira stapanjem trgovine i proizvodnje, što naravnoznači ponovno eliminiranje tržišta u ovoj posebnoj sferi.13 Jugoslavenska privreda 1965-1983. L 193