Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

vrlo seriozno obradu, i ovih nekoliko rečenica koje su ovdenavedene o tehnologiji sasvim sigurno nije dovoljno.Drugi kompleks koji meni nedostaje i što bi možda moglo dase čini čudno autorima ovog dokumenta, jeste energetska politika.Ja mislim da je ona još uvek dosta neozbiljno shvaćena. Ja samsvojevremeno formiran kao energetičar jer sam počeo sa disertacijomiz oblasti nafte u vreme kad još nitko nije ni očekivao štaće sa naftom da se desi. Ali ne bih o tome sad govorio, nego oaspektu koji je i u materijalu i u našoj praktičnoj politici sasvimzanemaren, a to je aspekt izolacionih materijala koji treba daspreče energetske gubitke. Danas je najveći izvor energije štednjaenergije. Još uvek se radi po propisima koji su doneseni 1970.godine, i naše zgrade su građene na osnovu tih propisa, jastanujem u takvoj jednoj zgradi i kad sam se pozabavio s timproblemom, jer sam malo putovao po svetu i gledao sam teizložbe modernih izolacionih materijala, onda se ispostavilo daje s tim materijalima moguće smanjiti potrošnju goriva ne za petposto, nego za 50 posto. Znači mi dva puta više trošimo zazagrejavanje nego što je to danas potrebno uz normalnu izolaciju.Ako uzmete u obzir da mi nekoliko miliona tona lož ulja potrošimona grejanje i isto tako nekoliko miliona tona ugljena i ondauz to još drveta i tako dalje, onda su to takvi energetski gubicikoji u odnosu na ovo o čemu se ovde govori u ovim materialimapredstavlja ključni problem.Mi te izolacione materijale već danas u zemlji radimo, ali mijednostavno nemamo nigde u zemlji ni elementarnog savetovalištagde bi netko mogao da dodje i da pita - šta ja sada da uradimkad gradim kuću da je izgradim onako kako treba.J a sam jednom prilikom proveravao i ispostavilo se da 99 %vrsnih arhitekata i gradjevinara nije u stanju, ne zna da izračUnanajjednostavniji obračun ovih koeficijenata termičke provodljivosti.Svaki materijal ima neki svoj koeficijent i sad kad imatenekoliko materijala trebate zbirno da izračunate optimalno rešenjeza izolaciju. To ti arhitekti koji masovno rade ove zgrade poBeogradu i tako dalje jednostavno ne znaju.Nadalje, 1980., znači prošle godine, doneseni su novi propisikoji uzimaju u obzir te momente s jednim zaostatkom od nekihsedam godina. I šta se onda desilo? Gotovo ni jedna opština unašoj zemlji nije te propise sprovela.Poenta je bila u tome da su propisi doneseni sa zakašnjenjem,kad su doneseni gotovo nitko ih ne sprovodi, i na sve to je jošSavezno izvršno veće udarilo porez na promet, tako da te materijalenapravi što skupljima. I posle toga mi govorimo o energetskojpolitici u ovoj zemlji.236Ja bih sad krenuo na neke zaključke iz ovog što je bilailustracija.Ako usporedimo razdoblje do 1965. sa razdobljem recimoposlednjih pet godina, onda vidimo da se industrijska proizvodnjasmanjila od 12,7 % godišnje na 6,7 % ili na polovinu. A sada namdrugovi predlažu da se smanji i ispod polovine stope koju smoimali.Ako gledamo kako su nam se osnovna sredstva povećavalaonda ispada da se investicije, odnosno fondovi osnovnih sredstavapovećavaju u poslednjih nekoliko godina za od prilike četvrtinuili petinu sporije nego ranije.Prema tome ona teza da su velike investicije razlog malojstopi rasta ili nestabilnosti je nenaučna, jednostavno suprotnanaučnim nalazima. Mi smo ranije imali veće investicije i većeaktiviziranje tih investicija. Ako pogledamo na koncu još jedanbitni pokazatelj, a to je stopa tehnološkog progresa, mi smonekada imali tu stopu od 4,8 % godišnje, i to je bila jedna odnajvećih na svetu. U poslednjih nekoliko godina po mom računuta stopa je u industriji pala na 2,2 % a u celoj privredi negde na1,4% ili na jednu trećinu onoga što je ova zemlja ostvarivala.Treba imati u vidiku daje 1,4% karakteristično za administrativneprivrede, to ima Sovjetski savez i zemlje slične njemu. Prematome, po tome i po nizu drugih pokazatelja mi smo ustvariformirali jedan administrativni tip privrede.I tu sad ja dolazim do onoga što mi izgleda ključno. Mi smoproklamirali, i ne samo proklamirali nego to i ostvarujemo, jednosamoupravno društvo, i u isto vreme na to društvo i na tuprivredu nakalemili smo jedan administrativni sistem. Te dvestvari ne mogu funkcionirati. Tu dolazi do stalnih sukoba. I dokne razrešimo taj osnovni sukob, dotle mi ne možemo računati nisa kakvim materijalnim bilansima, ni sa kakvom orijentacijomna ovu industriju ili onu industriju. Mi ne možemo računati daćemo izvršiti niti stabilizaciju niti rešiti problem rasta.J a sam ograničen vremenom i ne mogu da izvedem sadapreciznije zaključke o tome šta bi trebalo da se uradi, i na tajnačin ostajem u onoj sferi koja je malo i odiozna, u sferi kritikebez davanja konkretnih predloga. Ali uzimajući u obzir ograničenjakoja su nam ovde nametnuta, ja bih sa ovim i završio. Završiobih sa ovom konstatacijom - činjenica je da nama ne nedostajumaterijalni elementi za razvoj, usprkos svih disproporcija i takodalje koje imamo. Ono što nama nedostaje jeste jedan adekvataninstitucionalni sistem koji odgovara jednom samoupravnom tipu237