Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

možemo računati. Koja je to niža stopa na koju možemo računati,i na koji način do te stope doći?U Kragujevcu sam naveo dva-tri izračunavanja koja su dosada vršena. Prvo, gde dolazi do izjednačavanja stope rastaizvoza i uvoza. To je jedna granica koja nije fiksirana, koja zavisiod ekonomske politike. Kod loše ekonomske politike uvoz možeda raste brže od izvoza i kod stope rasta od 2 odsto, kao što seto, uostalom, desilo prošle godine.Sva istraživanja upućuju na 13 odstoDrugo jedno izračunavanje koje meni izgleda prihvatljivopokazuje da do izjednačujuće stope izvoza i uvoza dolazi kod 13odsto rasta industrijske proizvodnje. Ako idemo preko toga ondauvoz raste brže nego izvoz. Da li to važi i u uslovima jedneciklične nestabilnosti? Ako bi prethodno stabilizirali privredu ita stopa bi se povisila.Drugi momenat. Utvrdili smo da kod nas dekurnulacijazaliha počinje kod stope rasta industrije od 13 odsto. Sada je topočelo kod 11-12 odsto, ali tu smo.Treći momenat. Mene je interesovalo da vidim u situacijikada privreda nije ograničena nedostatkom kapaciteta, radnesnage i drugih resursa, nije ograničena monetarnim i drugimrestrikcijama, koji su to njeni razvojni potencijali. Idemo naizučavanje ovoga problema u svim fazama cikličkog uspona,počevši od cikličkog »dola«, gde imamo gomilanje zaliha, neiskorišćenekapacitete i neiskorišćenu radnu snagu i imamo običnoveći izvoz nego uvoz. Imamo sve uslove za razvoj koji dalje zavisiod sposobnosti same privrede. Kada smo studirali te ciklusneuspone, onda se pokazalo da iz jednog ciklusa do drugog, sa 1964.godinom zaključno (sumnjam da će važiti to za sadašnji ciklus,zbog razloga druge prirode) stopa je rasla prema tome koliko smoviše oslobadjali privredu od etatističkih stega, raznih blokiranjafondova, odredjivanja zakonom šta srne a šta ne srne da uradi,kada smo rasporedjivali platne fondove i drugo; što više jeprivreda oslobadjana tih pritisaka, to je erupcija bila snažnija.Samo se postavilo pitanje: dobro, očigledno ovo je jednaidealna situacija, privreda ovde ima sve pri ruci, iskoristiti trebašto se može iskoristiti, i to ne možemo uzeti kao dugoročnorešenje. Treba uzeti jedan prosek izmedju ciklusnog uspona iprosečne stope rasta preko ciklusa, da to bude taj standard kojipribližno kaže kojim tempom može u sadašnjim okvirima našeorganizovanosti i druge sposobnosti da se dugoročno razvija naša176privreda, i ispalo je ponovo 13,5 odsto rast~ indu~tr~je. Tako d~je tih 13 odsto, koliko god možda izgledah nesrecm, .strukt~koeficijent naše privrede na koji se možemo bez daljeg OrIJentisati., . t astaPRIVREDNI PREGLED: Ali, svako ~ovecanJe. s ope rmože da dovede do ekspanzije uvoza? Kohko daha Imamo da toizdržimo? d·B. HORVAT: U ovoj situacij i ne ostaje dru~o ~e~~ da ura I.~lOono što Izvršno veće radi; da idemo na sve vece ~zIcko ogramcavanje.uvoza.MedJ·utI·m,drugog izlaza nema, dok IZVOZ ne potera-mo da bude viši od uvoza. . v. vPRIVREDNI PREGLED: Šta učiniti da spoljno .~rzls~e bud~to koje daje impuls privredi? Posmatra~o to i ~~ gledI~ta bIlansa.B. HORVAT: Tačno je to da je spoljne trzlste nase usko .g~loi da su se lomovi u ciklusima dešavali ka~ su s: ~~ makaze deficItav··l MedJ·utim iz toga ne sledi da spoljno trzlste treba da budeSIri e., l·· O št amaosnovni stimulans. Ključni stimulansi su u zem JI. no o ~ ,izmedju ostalog, ne valja, gde je sprovodjenje refo~.me na ~rI::ed~nom terenu podbacilo, jeste stvaranje disp:o~o:c:~a ~ traznJl. Mlsmo reducirali čitave sektore tržišne potraznje l clm Jedn~ g.rupapreduzeća ne proizvede koliko je bilo po~rebno, sma~J.uJe setražnja na unutrašnjem tržištu i tako dolazI do kontrakcIJa.»Mašina radi na prazno«PRIVREDNI PREGLED: Predlažemo druž~ ~orva~ da izlo~i~te svoje mišljenje i o tome šta bi trebalo uradItI da bl napravIhdobre planove? . . .B. HORVAT: Mi ne možemo napraVItI dobr~ planove, IZ.prostog razloga, jer kakav god napravili, on postaJ~ ne.~st~ar~,a neostvaren plan je loš plan; tako da ključno pit~nJe mje Izra aplana, nego da ostvarimo kakav god plan napr~vlmo., ..Zavod za plan će napraviti novi plan, ~I~e~tor.:e dobItIpriznanje, poslanici će plan izglasati u Sku~stlm, bIC:. plan ~svenarodnoj diskusiji, i svi se zavaravamo s tlm, a. ,:masman::Ina prazno«. Problem je da naša ekonomska pohtlka ne -cionira. d d .. t rukaTako da, ako neka »poruka« treba a se a, mje o ?~v .planerima, niti Zavodu za planiranje nego poruka pohtlčkimorganima da jedanput donetu odluku dosledno sprovode.PRIVREDNI PREGLED: Opet dolazimo na to da nemamotrajnu i dobru ekonomsku politiku~12 Jugoslavenska privreda 1965-1983. 1.177