Horvat Branko Jugoslovenska privreda 1965-1983 - Učitelj ...

uje se iz uvoza, a izostao je i očekivani porast izvoza. Tačno.Medjutim zašto? Kako je do toga došlo.Ja sam sticajem okolnosti poljoprivredni kooperant i zadrugari mogao bih ovde sad da iznesem referat o tome. Medjutim,ja ću se kontrolirati i ostaću svega na tri škrte konstatacije.1. Mi smo nekada u poljoprivredi imali takozvane općepoljoprivredne zadruge, koje su imale niz svojih defekata, bile sumonopolisti i tako dalje, ali te zadruge su dovele do eksplozijepoljoprivredne proizvodnje u razdoblju od 1956. do 1964. One subile tadašnje institucionalno rešenje koje je zaista mobiliziraloindividualnog poljoprivrednika, i on je kao komplement društvenojpoljoprivredi izvanredno podigao proizvodnju. Ja sam u tovreme bio u planu, seća se drug Medenica kad smo radili tajpetogodišnji plan, da smo znatno potcenili mogućnost i da jepoljoprivredna proizvodnja u tom petogodišnjem planu poraslaza tri godine onoliko koliko smo računali za pet godina.Te poljoprivredne zadruge su odumrle, a da nismo našlinikakav institucionalni nadomeštaj za njih za jedan kontinuiranirazvoj. Rezultat je bio taj da recimo u mom kraju koji je izrazitovoćarski kraj, voće se više ne gaji, stoka se sve manje gaji, takoda recimo livade se više ne kose, možete travu ostaviti i besplatno,nema tko da vam pokosi. I da ne nabrajam, došlo je do jednepasivizacije kod tih seljaka i poljoprivrednika, koja očigledno nemože doprineti povećanju proizvodnje.Drugi elemenat koji ja tu vidim jeste da se svaka dinamičkapoljoprivreda zasniva na uvodjenju nauke u poljoprivredu, anauka se uvodi institucionalno preko poljoprivrednih stanica.Usled naopako shvaćenih dohodovnih odnosa i naopako shvaćeneuloge države te poljoprivredne stanice su jednostavno kod naslikvidirane. I kad sam ja pokušao da se informiram da vidimkakve kulture da gajim, kakvu mehanizaciju da upotrebim i takodalje, ispostavilo se da niko ne postoji koji bi mogao to da mikaže, ni meni ni mojim susedima seljacima. I kako se onda radi- radi se kao u srednjem veku, gledaš šta ti komšija radi, pa akoje komšiji upalilo nešto onda ti to radiš, ako nije onda ti to neradiš. Nije se mogla dobiti niti informacija kakve radove trebakod sadnje loze, da li treba 1,5 metar ili dva metra, kakvumehanizaciju. Apsolutno ništa konkretno nisam mogao da doznamzato jer je ta poljoprivredna stanica stavljena na dohodovneprincipe, to znači da nije mogla dalje da živi i onda je bilapraktički likvidirana.Treći elemenat je nešto što predstavlja po mom mišljenjukrajnje sektašenje u poljoprivrednoj oblasti, a to je pitanje232zemljišnog maksimuma. Da je to sektašenje vidi se i po tome štoje samo pitanje postalo tabu, mi ne možemo o njemu normalnorazgovarati a da nam neko ne prikači nekakav epitet zalaganjaza kapitalističku ili neznam kakvu privredu. A očigledno je sadeset hektara po porodici mi ne možemo imati poljoprivrednupolitiku.Prema tome, dovoljno je da se navedu ova tri elementa pada se vidi da mi, ako se to ne promeni, sa poljoprivredomjednostavno nećemo ići napred, ili nećemo ovih 12 miliona tonadostići. Jer mi s ovim malim segmentom kolektivizirane poljoprivredejednostavno te zadatke ne možemo postići, moramo da seoslonirno na individualnog poljoprivrednika, a mi se na njega neoslanjamo.Ovo naravno nisu svi, ovo su samo tri koji mi izgledajuključni, ali tu bi mogao da se navede čitav niz drugih momenata.Pade mi na pamet, ilustrativno je možda reći da se dešavalorecimo da seljak kupi na otpadu traktor koji je likvidiralonekakvo poljoprivredno dobro, složi ga i počne s njim da radi, iumesto da za to dobije kolajnu, milicija ga odvede na milicijskustanicu na ispitivanje za njegovu kulačko ponašanje. Ispada daje traktor kod nekog seljaka kao da si pronašao dinamit zadiverzantsku delatnost.Ja ne kažem, da se to svugdje dešava, ali dovoljno je da seto desi u nekoliko slučajeva, a znam da se desilo, da pokaže kakvoraspoloženje vlada u toj oblasti i u takvim uvjetima kako mimožemo očekivati jedan razmah te poljoprivredne aktivnosti kojinam je potreban.Prema tome, ta analiza nam ovde nedostaje.Zatim na istoj strani kaže se - zaostao je takodje i razvojproizvodnje sirovina i repromaterijala u sektorima gde su postojaliuslovi za ovu proizvodnju zasnovanu na domaćim resursima.Potpuno tačno. Ali zašto? I opet je odgovor mislim dostajednostavan.Jedan odgovor je zakovane cene, upravo kod ovih ključnihrepromaterijala mi smo cene zakovali, napravili smo ih nerentabilnim,čak su cele republike napravile nerentabilnim. To jeslučaj Bosne. I drugo, mi smo onemogućili mehanizme finansiranjaovakvih projekata, jer to su upravo kapitalno intenzivniprojekti koji zahtevaju velike akumulacije kapitala, mi te velikeakumulacije kapitala u našem sadašnjem institucionalnom mehanizmunemamo. Uzmite jedno sa drugim i onda nema proizvodnjesirovine i repromaterijala.Na istoj strani kaže se ovo: U odnosu na potrebe relativno jezaostao i razvoj stambene izgradnje kao i industrijske delatnostikoji prati ovu izgradnju. Zbog čega? Mi znamo da je u stambenoj233