Dinko Å imunoviÄ
Dinko Å imunoviÄ
Dinko Å imunoviÄ
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>Dinko</strong> Šimunović: Izabrane pripovijesti<br />
- Ne, ne znam ja napravljati postola, nego mi umrla mala, ona najstarija ako je znaš, a<br />
ostalo su u mene sve sinovi, brate.<br />
- Umrla, da, ja sam je viđa' - reče jedan od Lipičana - bit će joj bilo devet godina, pa što?<br />
- Zaboljelo je ovoga ljeta u žetvi, u selu je pomagala, pa je zaboljelo. Prošao mi kraj kuće<br />
ljekar i veli: »To ti je malu zaboljelo što je mnogo hodala bosa po vreloj zemlji, kao da<br />
ona nije od djetinjstva bez obuće! No žena mi u plač, da kupim postole, a ja ih i kupio<br />
odmah sjutradan. Kad ja donio postole, evo ove, a mala leži, gleda, ali ne zna za se. Pokazujem<br />
joj što sam donio, a ona ništa, ne veseli se. Objesim ih onda na gredu i spustim<br />
sve do glave joj da ih bolje vidi, no ona zaklopi oči kao da joj smetaju ti postoli. Sjutradan<br />
je umrla, a u desetoj je bila: svašta je počela raditi!<br />
- A ti s postolima u grad! - viknu Penjo.<br />
- Čekaj, nijesam odmah. Kušali postole svi muškići po redu, ali svakome od njih veliki,<br />
pa sve padaju u njima. Bio bih ipak ostavio ih za dogodine najstarijemu, no pobili se oko<br />
postola: dreka, plač vazdan! Htio sam ih baciti u ljutini, ali se predomislim i ponesem<br />
danas u varoš da ih vratim. Nego postolar, lopov, neće da ih primi. Ni trećinu ne daje od<br />
onoga što sam ja njemu. Nosaj tamo, nosaj amo, no svi vele da je veliko i teško za njihovu<br />
djecu. A sad ih nosim kući, pa ni sam ne znam što ću s njima. Sakrit ću ih gdjegod!<br />
- A što je to u njima zamotano? Oba su ti puna! - reče Vrgas.<br />
- Ostala mi žena rađajući... Pirmiča sam joj kupio. A što bih drugo? Masla i jaja u nas<br />
nema - dovrši i turi praznu bocu od sebe odvrćući glavu kako su činili i drugi.<br />
- - A ostala su ti djeca dobro? - upita Vrgas pogledajući u doneseno vino pred njim. -<br />
Bože im daj zdravlje!<br />
- Jesu. Na, pij... Zdravi su: sedam sinova sivih sokolova! A male mi je Stane žao kao desne<br />
ruke. Bila bi ljepša od matere, a dobra...<br />
- Što, ili ti žena nije dobra? - upita Rade zlobno.<br />
- Moja žena, veliš? A ko uzdrži mene i djecu... koja je to u selu bolja od nje, pa i dalje?<br />
Ostavi ti, brate, na miru moju ženu. Ono je soko a ne žena... i djeca su joj čistija nego<br />
tvoja.<br />
- Rodila ti je opet jutros sina! - viknu jedan od dječaka. Svi aknuše, a Pričalo:<br />
- Što? Boga ti! Vina! Dvolitar vina amo! Četiri litra vina donesi, svakom po jedan na glavu!<br />
- Odmah!<br />
- Ja ne mogu više, ako ne zagrizem štogod... Ima li sira, kolača? - reče jedan od Lipičana.<br />
- Donesi i sira... ili ne... Može biti da ti varaš, lopove mali! Ne nosi ništa! A kako ti znaš?<br />
- Čuo sam, vodarice malo prije govore: Pričalo otiša' u varoš, a žena mu rodila sina...<br />
osmoga!<br />
- Daj mu kolač, i evo napij se pa trči! Evo i tebi, trčite oba i upitajte je li to istina - govorio<br />
Pričalo brzo. - A žena mi veli: Vidjet ćeš da će ovoga puta biti kći!<br />
Dječaci odoše, a Lipičani reknu:<br />
- Donesi ti kolače, sir i vino odmah, pa ako ne bude sin platit ćemo po glavama, je li<br />
tako?<br />
Svi pristanu i stadoše se zalagati i kucati čašama.<br />
- Dat će Bog - govorio je Pričalo - a tebi ću platiti, ne boj se! Ta još nijesam prodao sve<br />
žito. A novaca, brate, nemam: sve vrag odnio za klobuk i ovo pirmiča, a postole nije htio<br />
43
Change language