Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Saopštenjepovodom policijskog delovanjana protestu radnika ''Zastave elektro'' ispredAgencije za privazaciju 11. avgusta 2009.Tokom protesta radnika ''Zastave elektro'' 11. avgusta 2009.ispred Agencije za privatizaciju, koji je organizaciono podržaoPokret za slobodu, policajci su legitimisali veći broj mladihljudi koji su došli da podrže radnički protest, pritom ihispitujući da li su članovi Pokreta za slobodu.Jednom drugu je zaprećeno privođenjem ukoliko i dalje ostane naprotestu. Ubrzo potom, policajci su s leđa, bez ikakvog povoda, napalimladića koji je sedeo na zemlji u mirnom protestu ispred kordonapostavljenog na ulazu u Agenciju za privatizaciju. Tokom tog napadaoštetili su mu naočare. Demonstranti koji su se našli u blizini odbranilisu ga od napada, a potom i od pokušaja hapšenja – policija je, naime,tvrdila kako je mladić napao njih! Osim toga, policijski provokatori ucivilu i u uniformi su sve vreme trajanja protesta među radnicima širilineistine o grupama koje su došle da podrže protest, kako bi doveli dopodela među demonstrantima.Vlast je 11. avgusta ispred Agencije za privatizaciju jasno pokazalada se plaši jedino naše solidarnosti. Iako aktivistička podrška nijebitnije uticala na masovnost protesta, ona je poslala političku porukukoja je po moćnike u Srbiji veoma opasna – da radničke borbe ne vodesebičnost i pohlepa, to jest da nam nije jedini cilj da rešimo svoje egzistencijalneprobleme. Vlastodršcima najviše odgovara kad radničkegrupe zbog svojih pojedinačnih problema dođu ispred vladinih odajada mole ministre za pomoć. Solidarno povezivanje radničkih protestaje za vlast veoma opasno, iz dva razloga – zato što će u međusobnoj razmeniiskustava radnici mnogo bolje sagledati razmere ekonomske katastrofeu koju nas je dovela privatizaciona pljačka, i naročito zbog togašto svi zajedno, i svako od nas pojedinačno, imamo mnogo veće šansena uspeh ako se oslanjamo jedni na druge, a ne na ministre, njihovaobećanja i spletke. Protest “Zastave elektro” su podržale brojne radničkegrupe iz Zrenjanina i Beograda, kao i više levičarskih kolektiva.112