Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Glas radnikaEkonomija bankrotaRekord, RakovicaKada je Mlađan Dinkić leta 2007. godine, ubrzo po preuzimanjudužnosti ministra ekonomije i regionalnog razvoja,najavio da će se privatizacija preduzeća koja do tog trenutkanisu prodata nastaviti kroz stečaj, javnost je ostala potpunoravnodušna. Posle šestogodišnje praske da kupci kroz privatizacijustiču apsolutnu vlast, a radnici i mali akcionari gubesva prava (sem u Jugoremediji i nekolicini drugih preduzećakoja su prešla u kontranapad), ekonomija bankrota je dočekanakao legalizacija faktičkog stanja. Niko, međutim, nije nislutio da će ministrovu viziju svojinske transformacije uskoropočeti da slede svi privatni vlasnici koji hoće da se oslobode''nepoželjnih'' ugovornih obaveza – pre svega onih koje setiču radnika.Posle dvoipogodišnjeg restrukturiranja, radi čijeg sprovođenja sususpendovani svi organi društvenog preduzeća, a uprava preneta naAgenciju za privatizaciju i njenog konsultanta, rakovički Rekord jemarta 2005. godine privatizovan na način ne baš svakidašnji, ali vrlosimboličan za tip “svojinske transformacije” kakav se sprovodi nad srpskomprivredom – Agencija je, naime, primorala preduzeće da samoproda svu svoju imovinu rusko-srpskom konzorcijumu Vizahem, kojise ugovorom obavezao da plati kupoprodajnu cenu, preuzme sve Rekordoveradnike, i zadrži osnovnu delatnost preduzeća narednih petgodina. Iako je Rekord naveden kao “Prodavac” svoje imovine, ugovorje potpisala Agencija za privatizaciju, u svojstvu Rekordovog punomoćnika,a novac od kupoprodaje uplaćen je na račun Agencije. Otvorenijenego u bilo kom drugom slučaju, privatizacija Rekorda je pokazala dadruštvena, pa ni ekonomska celishodnost nikada nisu spadale u načelarada Agencije, te da ova institucija, nadležna i da planira, i da sprovodi,i da kontroliše proces privatizacije, zapravo nema nikakva druga načelaosim kupoprodaje nekretnina. Štaviše, ugovorom kojim je primoralaRekord na aktivnu neslobodu i saučesništvo u sopstvenom propa-207