Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Protest ispredAgencije za privazaciju 11. i 12. avgustaSvi korektni izveštaji očevidaca slažu se oko značaja koji zaširenje udružene radničke borbe ima protest radnika ''Zastaveelektro'' održan 11. i 12. avgusta ispred Agencije za privatizaciju,a kojem su se solidarno pridružili zrenjaninski radniciokupljeni oko pokreta ''Ravnopravnost'' i radnici beogradskog''Ikarbusa''.Na žalost, protest je na beogradskoj aktivističkoj sceni (tj. na onomnjenom delu koji postoji samo na internetu) takođe izazvao i brojnenepotrebne i neutemeljene kontroverze, pre svega usmerene protivPokreta za slobodu, kao jednog od organizatora protesta uz zrenjaninskiPokret ''Ravnopravnost'' i štrajkački odbor '''Zastave elektro''. Dasu u pitanju uobičajeni aktivistički ''abrovi'' o našoj organizaciji, ovimpričama ne bih pridavao nikakvu važnost. Ipak, zbog pokušaja da sekroz ove napade dezavuiše i borba račanskih radnika, dužan sam daumesto zvaničnog saopštenja Pokreta napišem tekst sa mnogo više autobiografskihelemenata nego što to inače smatram umesnim, kako bihobjasnio ulogu Pokreta za slobodu u organizovanju protesta, a i svojusopstvenu, jer se provokacije i defamacije koje se o ovoj temi mogu naćina internetu, uglavnom baziraju na zlonamernom i manipulativnompredstavljanju mog angažmana u štrajku radnika ''Zastave elektro''.U ''Zastavi elektro'' trenutno su zaposleni svi ''radno sposobni'' članovimoje porodice i poneki bliži i dalji rođak iz Rače i okoline, a još odsedamdesetih ta nam je fabrika glavni izvor prihoda. Tokom devedesetihjedna jedina plata u porodici dolazila je upravo iz ''Zastave elektro'',koja se tada zvala ''25.maj''. Na žalost, poljoprivredna zadruga jegurnuta u stečaj još početkom devedesetih, a ''Izolma'' i ''11.oktobar''upropašćene su privatizacijom. ''Zastava elektro'' je poslednja fabrikau gradu koja je do nedavno radila.Probleme koje su u fabrici izazvali nesavesni vlasnici lično smo osetiliu drugoj polovini prošle godine. Krizi je prethodio dvogodišnji periodu kojem je poslovni kapacitet fabrike i zaposlenih došao do punogizražaja, kada se niska plata između 12.000 i 16.000 dinara makar redovnoisplaćivala, kada se poslovalo sa svetskim korporacijama, i kadasu državne agencije investirale u jednu očigledno perspektivnu fabriku.Međutim, već od oktobra prošle godine, račun fabrike je u blokadi,114