Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

ili već nešto drugo što je u to vreme bila ideološka poštapalica za diskvalifikaciju— kao što je danas ’’samoupravljač’’. Ja, dakle, mislim damehanizmi samoupravljanja jesu preživeli do danas, ali da se oni nalazepod moći partijske vlasti da odlučuje ko jeste, a ko nije podobanda bude vlasnik fabrika u Srbiji. To što umesto jedne partije na vlastisada imamo njih pet ili deset, to i nije neka promena. Razlika je jedinošto su radnici danas u mnogo gorem položaju nego što su bili u vremeSFRJ, jer više ne postoji ona ideološka obaveza vlasti da ih tretira kao’’vladajuću klasu’’, što oni nikada nisu bili, ali im je omogućavan relativnolagodan život kako bi verovali da jesu, ili da ne bi postavljali topitanje iz straha da će izgubiti taj lagodan život. Danas vlast više nemanikakvih obaveza prema radnicima, jer je opšte mišljenje da nas je samoupravljanjeupropastilo i da sada moramo preći u kapitalizam, i tona neki najsuroviji kapitalizam u kojem radnik treba da ima što manjeprava. A struktura partijske države, koja je zapravo uništila zemlju, svevreme opstaje i samo po potrebi menja ideološku matricu.U tom smislu, radničko akcionarstvo po mom mišljenju nikako nijekontinuitet sa samoupravljanjem, već, naprotiv, može da uspe samoako se skupštine akcionara ne pretvore u nekadašnje radničke savete, iako vlasnici, bili oni radnici ili ne, budu zaista odlučivali o svojim preduzećima,umesto da ’’idu po mišljenje u centralu’’.Da pričamo malo o budućnosti. Ako se nešto ne promeni, fenomenradničkog akcionarstva u Srbiji će izumreti zajednosa generacijom radnika koja je dobila akcije u privatizacijidruštvene svojine. Malopre si pomenuo potencijalni jaz izmeđuradnika Jugoremedije koji su imali sreće da u određenimistorijskim okolnostima postanu suvlasnici fabrika ukojima rade, i mlađih radnika, koji nisu vlasnici akcija. Dali je moguće održati radničko akcionarstvo i nakon što muistekne rok koji je predvidela vlast - kad stari radnici odu upenziju.Zdravko Deurić: Vrlo teško pitanje u ovom trenutku. Jugoremedijase sada bori da ponovo deblokira svoj račun i ispliva iz opasnostiod stečaja u neke mirnije vode. Naravno da treba razmišljati štaposle, ali mi se to pitanje sada čini suviše dalekim.Jedna stvar je sigurna - ta institucija radnika-akcionara, koja jestvorena u privatizaciji, a kojoj smo mi u Jugoremediji i druge grupekoje se bore za svoja vlasnička prava, dali neko realno značenje i učinilije delotvornom, to sada može biti uporište za razvoj Srbije u onom43