Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

pomakom, a pogotovo spremni da se vrate u Beograd ukoliko Agencijane ispoštuje dogovore. Značaj odlučne borbe radnika opisan je uizjavama vladinih ministara koji kažu da je usled radničkih protestasituacija u Srbiji "postala nemoguća" i da se u rešavanje tih problemamoraju uključiti oni koji su firme kupili, ili u suprotnom treba da ihvrate. Ministar policije je izjavio da će "policija raditi na utvrđivanjučinjenica", jer je "nemoguće da se poslodavac bogati, a radnici ne primajuplate po šest meseci, godinu dana i štrajkuju, dok vlasnik imadesetine kuća, jahte, vile..".Naravno, ministrima nikad ne treba verovati, ali je jasno da se klimau Srbiji menja i da kritika privatizacije više nije rezervisana samoza tabloidske napise koji više prave zabunu nego što objašnjavaju. Svese više govori o potrebi raskida neuspešnih privatizacija i dovodi se upitanje celishodnost čitavog procesa.Jedino ukoliko se nastavi i produbi saradnja radničkih grupa, možemoočekivati da se od ovog trenutnog otvaranja važnih pitanja u našojjavnosti stvori trajna politička korist. Udruživanje radnika ''Jugoremedije'',''Šinvoza'' i ''BEKa'' u Zrenjaninu, odnosno povezivanje radnika''Zastave elektro'' iz Rače i ''1. maja'' iz Lapova, pokazali su da je borbanajdelotvornija tamo gde postoji solidarnost radnika u lokalnoj zajednici.U trenutku kad se javno preispituju oni temelji ''tranzicije'' kojisu do pre svega nekoliko meseci bili neupitni, morali bi smo svesrdnoraditi na nastanku 10, 20, 30 Zrenjanina i Rača kragujevačkih... a to sene postiže prozivkama i sedenjem ispred Facebooka po čitav dan.Milenko Srećković[objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu - www.pokret.net,avgusta 2009]120