Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

kooperativni, ali od njegovih obećanja nije bilo ništa. Praktično, od novembra2008. do marta 2009. godine plate nisu isplaćivane i mi smopodigli štrajk koji je dao određene rezultate. Nakon pet meseci kupioje nešto sirovine da bi se počelo proizvoditi, a isplatio je i tih skoropet zaostalih zarada. Međutim, od juna meseca 2009. stvari se vraćajuna početak, sa dodatnom okolnošću da je isticala registracija GMP(sertifikat koji predstavlja kvalitet i dobru proizvođačku praksu kojapredstavlja standard i čije postojanje je neophodno ne samo za rad uSrbiji već i za izvoz). Ipak, država je produžila rok za registraciju (nezbog ‘Srboleka’ već zbog ‘Galenike’ i Torlaka koji su kasnili) za još dvegodine, pod uslovom da se u prvoj godini krene sa proizvodnjom nanivou standarda predviđenih GMP i da se ukoliko proizvodnja ne krenedozvola gubi u prvoj godini. ‘Srbolek’ i nakon toga tapka u mestu iradi minimalno, što mogućnost nedobijanja sertifikata svakako čini sverealnijom«, priča za Republiku Gočević.Stefanović je veledrogeriju napustio u avgustu 2008. godine, jernije hteo da je registruje i tako 160 radnika ostavio bez posla. Suštinanjegove namere je u tome da kada je »Srbolek« sam radio ovu vrstuposla nije bilo prostora za mućke, dok kada to radi sa trećim licem ilifirmama, prostor za malverzacije je daleko veći.»Dozvola za rad veledrogerije koštala je 28 hiljada, s obavezomda prostorije u kojima se posao obavlja budu čistei uredne, što sigurno nije nešto nedostižno i samo potvrđujeda je veledrogerija ugašena namerno«, ističe Gočević.U avgustu prošle godine ponovo je pokrenut štrajk u »Srboleku«, a togistog meseca inspekcija za rad je posetila firmu konstatujući da JovicaStefanović nije obezbedio minimum procesa rada što je zakonska obavezai kažnjiva kategorija. Štrajkački odbor je 23. septembra zvaničnoponudio sporazum Niniju na potpis, po kojem bi štrajkački odborostao u štrajku, ali da se neki od radnika vrate na posao (i ovako je 118ljudi bilo na prinudnom odmoru, sa još 16 koji su radili za minimalnucenu rada i kojima je takav status Nini zadržavao devet meseci iako jezakonski to dozvoljeno 45 dana, što je zaključila i inspekcija rada). Utom periodu proizvodnja se nekako pokreće i, preko distributivne firme»Nelt«, »Srbolek« prodaje robu u vrednosti 60 miliona dinara, odkojih nijedan dinar do danas nije legao na račun »Srboleka«.191