Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

desilo i svi ti problemi koje sada imaš – da li je vredelo?” Odgovorilami je da jeste.Mislim da je ovo što se sada dešava izgubilo svaku vezu sa 5. oktobromi sa onim što su ljudi očekivali od promena. Bili smo i ostaligrađani drugog reda, samo sada po nekom drugom ključu.Ivan Zlatić[objavljeno u časopisu ''Z magazin'', izdanju Pokreta zaslobodu, marta 2009]Dodatak 1Kao prilog istoriji privatizacije u Srbiji, treba zabeležiti da je Odbor za privatizacijuna sednici 11. januara 2005. godine doneo odluku da se više ne bavi pojednačnimslučajevima, to jest da parlamentarnu kontrolu privatizacije vrati u okvire koje im jenamenio Vlahović, čime je i formalno poništena ova tekovina talasa ”antikorupcijskih”štrajkova s kraja 2003. godine (mada, kao što to primećuje i naš sagovornik, rad Odboraje već obesmišljen tokom 2004.). Bizarno je da se slučaj Veterinarskog zavoda našaoi na prvoj, i na poslednjoj javnoj sednici Odbora za privatizaciju - najpre kao povod daOdbor uđe u razmatranje pojedinačnih slučajeva, a potom je ”greška” sa uvođenjemprinudne uprave poslužila kao izgovor da se vrati na ”opšte teme”. Prenosimo izvode iztranskripta sa sednice Odbora od 11. januara 2005. godine:Nikola Novaković: ”Ovakvim načinom rada Odbor je, dobili ste kratak izveštaj,proveo 107 sati raspravljajući o pojedinačnim slučajevima. I kako se to raspravljanjeodvijalo, polako smo prelazili i prevazilazili svrhu postojanja ovog odbora i njegovunadležnost. Simbolično završetkom pojedinačne rasprave na temu Veterinarski zavodZemun, moj je predlog da se ovaj odbor dalje u 2005. godini ne bavi pojedinačnimslučajevima(...) Služili smo, kako je ovde bilo uvreženo, cele prošle godine kao rame zaplakanje(...) Dakle, 13. februara prvi put kada smo raspravljali o situaciji u Veterinarskomzavodu, u prisustvu tadašnjeg direktora Agencije gospodina Cvetkovića i ministraVlahovića, ovaj odbor je sugerisao da se odloži ili, kako je ministar rekao, zamrznepostupak, do donošenja presude po tužbi Veterinarskog zavoda za poništaj tenderskeprivatizacije pred Vrhovnim sudom Srbije. Činilo nam se da je to dobro, a bojim se daje ispalo loše(...) To nije dobro za privatizaciju. Postupak privatizacije treba da tečesvojim tokom. Posledice koje mogu da budu, u zavisnosti od odluke Vrhovnog suda,ovo govorim generalno, ako dođe do tužbe, su uvek izvesne i lako se mogu realizovati.Pitanje štete u jednom i u drugom slučaju, ili u odlaganju ili u dovršetku postupka, jesasvim drugo pitanje. Apsolutno sam siguran da je i u jednom i u drugom slučaju štetai na jednoj i na drugoj strani velika, da ne kažem ogromna”.Miodrag Stamenković: ”To inače nije naš predmet razmatranja, jer mi smo do sadaradili samo probleme u postprivatizacionom periodu. Promakla nam je na žalost izneke solidarnosti, jedan od poslanika je predložio, a odbor je kako-tako, čak i u dopisupiše, doneo bez rasprave odluku, preporuku da se u Veterinarskom zavodu zaveduprivremene mere. Ministarstvo je za divno čudo, ne znam da li po prvi put od kakoradimo, istog trenutka ispoštovalo našu odluku. Verovatno su se neke kockice sklopile.Samo da vas podsetim da smo ranije, upravo kada je prvi put diskutovano o Veterinarskomzavodu dobili jedan debeli šamar kada nam je gospodin, u potpisu, Vlahović,250