Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

na dolara – skoro trostruko manje od ionako niske procenjene vrednosti.Dugove železare, procenjene na oko 1,7 milijardi dolara, država jepreuzela na sebe, to jest na nas, poreske obveznike. Sartid je prodat unezakonitom postupku u kojem su prevarene velike svetske kompanijei presudno formulisan međunarodni imidž Srbije kao zemlje u kojoj semože poslovati samo ako vlast od toga ima neki ćar. Zauzvrat, investitorimase nude neograničene mogućnosti profitiranja sa bilo koje stranezakona – istražni organi u Srbiji nikada nisu ni pokušali da utvrdešta se tačno desilo u prodaji ’’Sartida’’, a na često ponavljane optužbe ujavnosti reagovali su jedino ’’US Steel’’, bilbord kampanjama za peglanjekorporativnog imidža (Novo lice srpskog čelika, Ponovo radi visokapeć...), i neoliberalna štampa, hvalospevima kako u ’’US Steel Balkan’’teku med i mleko, proizvodnja i izvoz, disciplina umesto «samoupravljanja».Naravno da teku – da ste mojoj mački onomad poklonili železaruoslobođenu dugova, do danas bi bila višestruki menadžer godinepo izboru čitalaca Ekonomista, a Miša Brkić bi se divio njenoj lavovskojborbi protiv kerova samoupravljanja.Jedna od retkih javnosti poznatih reakcija vlasti na optužbe za korupcijuu prodaji Sartida, bilo je odbijanje Koštunice, Labusa, Dinkića iBubala da čačkaju po “investiciji” ’’US Steela’’, da ne bi preplašili ostale“strateške partnere” (izgovoreno na sastanku premijera i ministara saVladinim Savetom za borbu protiv korupcije maja 2004. godine, istomonom sastanku na kojem je premijer parafrazirao jadnog Tita, rekavšida Branko Pavlović mora da leti iz Agencije za privatizaciju jer se suvišepridržavao zakona). Pošto smo primorani da ovu bedastoću shvatimokrajnje ozbiljno (jednako ozbiljno kao i jednako perverznu činjenicuda trojica od pomenutih gaze drugi mandat u cugu), da vidimo šta onazapravo znači.“Strana investicija” je još tokom devedesetih vaspostavljena kao sinonimza dobre plate, humane uslove rada, mogućnost napredovanjasamo na osnovu kvaliteta & zalaganja, slobodu, demokratiju... Ukratko,sve isto kao i samoupravljanje, samo što više nećete morati da sesmarate na sastancima radničkog saveta, pa da vas posle optužuju kakoste sami upropastili svoje preduzeće. Gazda će sav teret odgovornostipreuzeti na sebe, vama ostaje uživancija, pa je u ime takvog jednog stubabolje budućnosti poželjno, kako reče Voja Koštunica, ne pridržavatise zakona baš kao pijan plota. Neka uđe ’’US Steel’’, pa makar to značilokršenja svih propisa i običaja koji se podrazumevaju još od vremenanaturalne privrede (kad si dužan red je da vratiš, a ne da sve iz kuće267