Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Zarobljena svojinaJedino pravo koje se priznaje malima jeste da se prodaju velikome,po manje ili više prihvatljivoj ceni (prihvatljivoj zakupca, ne za prodavce)Prava manjine su ona koja treba štititi - većina je već zaštićena samimtim što je većina. Ovo jednostavno civilizacijsko dostignuće nikakoda se zapati u Srbiji.Prepuštanje manjine (ne)milosti većine jedan je od važnih razlogazašto privatizacija u Srbiji, u smislu dela šireg procesa demokratizacijedržave i društva, doživljava kolaps. Tehnički uspešno privedena kraju,transformacija društvene svojine u privatnu postala je sinonim zanepravdu, otimačinu, korupciju, čist lopovluk, krađu na kantaru, povratakna staro, čak i gore - preduzeća koja su nekada po ustavu bilaradnička, a faktički pod nevidljivom upravom partijske države, danassu de facto i de jure u privatnim rukama bivših partijskih funkcionera.De jure 70%, de facto sve je njihovo.Harje bez vrednosIako im je Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine dala pravo na30% akcija društvenih preduzeća u Srbiji, već prva demokratska vladaje kroz privatizaciju najpre pokazala da na građane ne računa kao napartnere u tranziciji ka... hm... novom poretku, koji je takav da u njemugrađani ne igraju nikakvu važnu ulogu, osim narastajuće nezadovoljnihgubitnika. Prvih godina zaklonjen medijski atraktivnijim privatizacionimskandalima (niske procene kapitala, namešteni tenderi, dogovorimeđu potencijalnim kupcima, pomoću kojih su preduzeća velike vrednostiprodavana u drugom krugu, za obveznice stare devizne štednje...),odnos vlasti prema privatnoj svojini "malih akcionara" je vrlo brzo postaojasan iz kampanjske prodaje većinskih paketa akcija u vlasništvugrađana, nasleđenih iz Đunić-Bekove svojinske transformacije - mnogiministri i dan-danas (Dinkić tu nedavno, u vezi sa "Jugoremedijom"),ovu prodaju akcija u privatnom vlasništvu nazivaju "privatizacijom".Po njihovom "shvatanju", akcionarsko društvo koje nema natpolovičnoggazdu nije privatno, a jedino pravo koje se priznaje malima jeste dase prodaju velikome, po manje ili više prihvatljivoj ceni (prihvatljivoj zakupca, ne za prodavce). Koštunica je, čak, leta 2005. godine sa DankomĐunićem upriličio takvu "privatizaciju" "C-marketa" u kojoj su se kupci274