Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Dinkiću da ostane na vlasti na republičkom nivou. Na primer, regionna koji je Dinkić prvenstveno bacio oko, region Šumadije i ZapadneSrbije, imaće najveći broj regionalnih agencija – četiri, dok će regionVojvodina i region Južne i istočne Srbije imati po tri, a Beogradski iKosovskometohijski po jednu.U tekstu Regionalizacija, državno ili partijsko pitanje? sa sajta InternationalCommmunications Partnersa kaže se: ''Vlada Srbije je početkommarta 2010. usvojila program za podsticanje ravnomernogregionalnog razvoja u 2010. godini, vredan 100 miliona evra. Ovaj programje promovisao ministar ekonomije i regionalnog razvoja SrbijeMlađan Dinkić. Naravno, programa ne bi ni bilo da na njemu nije insistiraoupravo Mlađan Dinkić, kome je ravnomerni regionalni razvojpostao politički program, a on je veoma vešt i sposoban kada državnimnovcem finansira svoje političke aktivnosti. Kako je Srbiji preko potrebanravnomerni regionalni razvoj, Dinkić je spojio, kako to narod kaže,“lepo i korisno”. Elem, kako god došlo do usvajanja vladinog programa,Dinkić je najavio da će “taj program pomoći zapošljavanje i oživljavanjeproizvodnje u najsiromašnijim opštinama u Srbiji. Isti iznos za istenamene Dinkićevo ministarstvo uložilo je juna 2007. godine. Na kojesu projekte pare otišle niko ne zna, ali jasno je da u nerazvijenim krajevimaSrbije vidljivog napretka nema''.Teško je poverovati da u srpskoj priči o regionalizaciji nema političkihmotiva kao što aktuelna vlast tvrdi. U Beogradu je nedavno pokrenutainicijativa za osnivanje Unije nacionalnih, regionalnih i lokalnihstranaka, grupa građana i pojedinaca koji će se zalagati za decentralizacijuzemlje i ravnomerni regionalni razvoj. Inicijativni odbor čine MlađanDinkić, lider G17 Plus, Veroljub Stevanović, predsednik Zajednoza Šumadiju, Boško Ničić, predsednik Živim za Krajinu, Mirko Todorović,vlasnik modne kuće Todor, Goran Paskaljević, reditelj i PredragMarković, izdavač. Kako saznajemo, trebalo je da u ovom odboru budei Miodrag Babić, koji stoji iza regionalne stranke u Vršcu i koncernaHemofarm. To je verovatno i razlog sukoba između Fonda za razvoj ikoncerna Hemofarm. Naime, Fond je odbio da koncernu Hemofarmda kredit iako je ovaj koncern ispunjavao sve uslove. Pošto je Babićodlučio da ne bude deo ove Unije, očigledno nije bilo ni kredita. Sveovo baca senku i rađa sumnju da će državni resursi, koji će biti usmerenina politiku decentralizacije, biti iskorišćeni da Dinkić napravi novupolitičku stranku''.Zašto to Dinkić radi? Njegova stranka, G17 imaće problema sa cenzusomukoliko samostalno izađe izbore. Njegov lični imidž kao i imidž311