Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

ljava da koristi ekskluzivan poslovni prostor ’’Robnih kuća Beograd’’ ustečaju, pod uslovima koji su strogo čuvana tajna čak i za radnike togpreduzeća (kojima je opet Dinkić obećao 15 miliona evra iz državnekase ako prekinu proteste), onda zatvaranje malih svaki put kad ne izdajufiskalni račun za žvaku nije nikakva poreska disciplina, već monopolistismeta preostala konkurencija, a dobro bi mu došla (za najnižuplatu u regionu) obučena radna snaga koja je do juče vodila svoj biznis.Da li Mišković plaća porez, to verovatno zna svega par ljudi u Srbiji, alinedavno otkriće da Jovica Stefanović Nini tri godine nije plaćao obaveze’’Jugoremedije’’, a da su radnici-akcionari po preuzimanju fabrike,uz sve nasleđene probleme još bili primorani da odmah likvidiraju ceodug da ne bi otišli u stečaj, dovoljno govori kakva je u Srbiji disciplinapo pitanju poreza – kao i po svakom drugom.U smiraj privatizacije kakvu smo dosad znali, u susret rasprodajijavnih preduzeća (čiji su sindikati već mašili temu u kampanji za besplatneakcije 2006. godine, što ne znači da se u međuvremenu nisuurazumili), sloj sitnih privatnika može biti sledeći koji će se naći izmeđučekića i nakovnja – pored monopolista ne mogu, u Slobodne zonenemaju pristup. Da li će se pokloniti velikima, pa ko da manje, ili ćese možda dometi “malih kapitalista” (ili “najboljih đaka samoupravljanja”,svejedno je!) iz ’’Jugoremedije’’ proširiti preko njihove borbe zaopstanak?Sloboda zna da nikne u sasvim neočekivanim zonama...Ivan Zlatić[objavljeno u časopisu ''Z magazin'', izdanju Pokreta zaslobodu, septembra 2007]271