Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

svog klana u preduzeću ponovo uspeo da ubedi radnike da je najboljerešenje da on “pomogne” gospođi Ranki oko obavljanja poslova.Kada se to dešava?To je već 2003. godina, kad se Milidragović ponovo vraća kao savetnikgeneralnog direktora. Tada sam se nadala da će direktorka ipakbiti dominantnija od njega, da on neće moći baš toliko da ima uticaja,međutim Milidragović je vrlo brzo uspostavio potpunu dominaciju.U to vreme SPS-JUL više nisu na vlasti. Da li ste od novihvlasti pokušali da dobijete podršku da se zaustavi sve to štose u preduzeću dešavalo devedesetih?U početku ne. Nismo tražili pomoć, jer od ljudi koji su u to vremebili u vlasti prosto nismo ništa ni očekivali. Ja sam lično očekivala odGorana Kneževića, koji je došao kasnije, i odlazili smo kod njega 2005.godine, ali njegova podrška nije bila niodkakve pomoći. Ja sam od tepromene vlasti 2000. godine puno očekivala, da će ispuniti ono što suobećavali pre 5. oktobra, da će oni koji su uništavali firme biti dovedenipred lice pravde, da će sve biti transparentno. Spadam u one građanekoji su duboko verovali u sve to, jer sam bila razočarana svim timratnim strahotama, propadanjima, inflacijom, i duboko sam verovalau promene. Međutim, danas sam samo duboko razočarana, jer ništadanas nije postalo transparentno, sem što vidimo da moćnici rade štahoće. Jednostavno, u silnim protestima koje smo imali, nikada se nikoiz lokalne samouprave nije zainteresovao ni da nas zaštiti kao građanegrada Zrenjanina. A haos se dešavao po svim firmama, i od svih ćetečuti istu priču, da nigde nisu mogli da nađu pomoć, sem da se nadajuu privatizaciju. Međutim, završili smo u rukama onih koji su nas upropastili.Žarko Milidragović, dakle, uživa zaštitu svih režima?On je devedesetih bio toliko moćan da mu jednostavno niko ništanije mogao. Naš bivši direktor finansija, Đeković Miomir, na žalost nijemeđu živima, podneo je ’98. godine protiv Milidragovića krivičnu prijavuza njegovu spregu sa firmom “Probekom” i za devizne prekršaje,međutim to je tadašnja vlast zataškala, i svako ko bi digao glas protivnjega taj je bio kažnjavan. Ja sam ’97. godine na zboru predložila referendumo njegovoj smeni, rekla sam da ljudi zbog šikaniranja nećesmeti javno da dignu ruke protiv njega, već da idemo na referendum,da ljudi stvarno slobodno, svojom voljom odluče da li mu daju podršku,ili ne. Na tom referendumu, od tada zaposlenih oko 900, 732 je biloprotiv njega, protiv njegovog vođenja firme. Neki nisu došli za glasa-255