Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

problem je i dalje bila isplata zaostalih plata i doprinosa. Nažalost, devetoroljudi je uzelo taj novac. Otišli su na biro rada, iako im Pantovićnije isplatio zaostale zarade«, tvrde predstavnice sindikata.Zbog ovih problema, 14. januara ove godine oba sindikata donoseodluku o stupanju u generalni štrajk, koji je počeo 21. januara. Pantovićje odluku o štrajku dočekao pretnjama, a potom se obratio Inspekcijirada s optužbama da štrajk nije organizovan u skladu sa zakonom. Međutim,inspekcija je zaključila da je štrajk legalan.»Izborili smo se za vanrednu kontrolu ugovora. Agencija je konstatovalada nije ispunio obaveze i dala mu rok od 30 dana. Ni u tom rokunije ispunio ugovorne obaveze, ali oni ga nagrađuju i produžuju mu rokna 60 dana. Krajem maja ističe i taj rok, pa ćemo videti. Inače, kolikomi je poznato, ukoliko u privatizaciji preduzeća kupcu opadne prihodiznad 40 odsto, raskida se ugovor. Pantoviću je promet pao preko 60odsto ali ni to Agenciji nije bilo dovoljno da raskine ugovor«, ogorčenaje Ljubica Stjepanović Muhić.Notorna netransparentnost rada Agencije za privatizaciju i ovde sepojavila kao ozbiljan problem radnika koji traže da se poštuje ugovor.Naime, već godinama javnost nema informacije o tako važnim detaljimau radu Agencije kao što su kriterijumi na osnovu kojih se procenjujekontinuitet poslovanja preduzeća, što službenicima Agencije omogućavada ove kriterijume menjaju od slučaja do slučaja.»U nacrtu ugovora koji su sindikati imali priliku da vide pre prodajepisalo je da kupac može otuđiti 5 odsto imovine, ali je u konačnomtekstu ugovora to kasnije promenjeno na 30 odsto, što smo mi saznalitek nakon prodaje. Nacrt ugovora je potpuno izmenjen u odnosu napotpisan ugovor. Na naše pitanje da li je Pantović položio garancijukada je kupovao preduzeće odgovorili su da ne znaju, iako u ugovorustoji da kada kupac ne poštuje obaveze aktiviraju garanciju. Međutim,ljudi iz Agencije za privatizaciju ne čine ništa, a sami su utvrdili da kupackrši ugovor«, objašnjava Ljubica Stjepanović Muhić.Najmučniji trenutak u višemesečnom štrajku desio se prilikomiznenadne posete ministra ekonomije Mlađana Dinkića.»Ministar Dinkić je, kao i sve državne institucije, bio obavešten otome šta se desilo sa ‘Prosvetom’. Prolazio je ispred naše knjižare kadaje išao u Fond za razvoj i mi smo ga zamolili da nas obiđe u povratku.On je to i učinio. Hteli smo da mu iznesemo činjenice, ali nije hteo dugoda sluša, već je odmahnuo rukom i rekao da se zaustavimo. Potom jerekao da smo mi dobili devet neto zaostalih zarada i da je on dogovoriosa predsednikom Tadićem da rušenja ugovora o privatizaciji ‘Prosvete’204