Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Kako došli, tako ošli…’’Došli kao radnici, a razišli se kao Srbi’’, krilatica je kojom se najčešćesumira okupljanje rakovičkih radnika ispred Skupštine Srbije, onokoje se, pre tačno dvadeset godina, okončalo Miloševićevim raspuštanjemna ’’radne zadatke’’, i označilo raskid sa večitom ’’prvom fazomkomunizma’’, te prelazak na ’’olako obećanu brzinu’’ kosovskog raspleta.Ništa što Bžežinski nije predvideo još početkom šezdesetih, reklo bise. Međutim, premda se u načelu slažem da srpski proletarijat nije bašviteški abdicirao sa ’osvojenih pozicija’, važno je primetiti da Rakovičanipred skupštinu nisu došli kao radnička klasa, jer su prethodnihčetrdesetak godina, u zamenu za pristojan život, široko saučestvovali usopstvenoj depolitizaciji – sindikat je uglavnom slao na more, radničkisavet pretežno vodio abrove, a ’’samoupravljalo’’ se mahom u Komitetu(bilo je, siguran sam, i suprotnih pojedinačnih slučajeva, ali odvećpojedinačnih). O razlozima rakovičkog marša, iskazanim ili ne, danasje teško govoriti – dostupni pisani izvori uvek su fiksirani na Miloševića– ali i slepom je jasno da se masa iz IMR-a ne pokreće tek tako putcentra samo zbog niske najamnine, već da su ih na put naterale crneslutnje zbog odjeka ’’glasnosti’’ i krize zajedničke države. Ovi razlozi su,međutim, ostali neartikulisani, ili debilizovani na ’’jagnjeće brigade’’,’’tačku na pljačku’’ i sl, jer političkim jezikom Titovi proleteri nikadanisu govorili, pa kad im se Sloba, iz straha od moguće politizacije, obrationa nacionalističkom, vratili su se kućama spokojni što komitet i daljeizdaje direktive. Dakle: ’’Došli su kao najamni radnici koji su čuli dafirma više ne postoji, a uprava im je objasnila da su od danas najamniSrbi; politički, nikada nisu bili ni jedno ni drugo”. Zbog čega je to baštoliko bitno da se iskasapi onako lepa krilatica?Simplifikacija o prevođenju radnika u Srbe, podržava jednu od najopasnijihdeterminanti našeg javnog govora – o nekakvom kontinuitetupolitičke nekompetentnosti naroda, skoro do fatumskih razmera.Većina se, kažu ’’demokratski” moralisti u rasponu od ’’Peščanika” doVoje Koštunice, u Srbiji vazda opredeljuje za pogrešne!Tako dolazimo do sve popularnijih stavova:-volja naroda nas je upropastila kroz komunizam i nacionalizam,zato važne odluke mora početi da donosi elita;- politika je polje manipulacija neukim i lakovernim korisnicima’’socijalnog mira’’, zato javnim poslovima treba da upravljaju eksperti;- demokratija ne može da spreči korupciju u državnom sektoru,zato se sva javna dobra moraju privatizovati;231