Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Radnici nude izlazSrbija je od početka 2009. godine ponovo u narastajućemtalasu štrajkova i protesta radnika i malih akcionara, kojisu nedvosmisleno izazvani pljačkom u privatizaciji, zatvaranjemradnih mesta, propadanjem preduzeća. Iz razlogakoji su prouzrokovali baš srpsku, a ne i svetsku ekonomskukrizu, bune se radnici trsteničke ’’Prve petoletke’’, gotovosvi domaći proizvođači i remonteri vozova (’’Šinvoz’’, ’’Bratstvo’’,FVK, ’’Lokomotiva’’), kragujevački kožarski radnicištrajkuju glađu, a mali akcionari konfekcije ’’22. decembar’’prete da će skočiti sa zgrade...Neposredni povodi su raznoliki: od borbe za ponovno uspostavljanjeproizvodnje i očuvanje radnih mesta (’’Šinvoz’’, ’’Azotara’’, ’’Panon’’iz Crvenke, ’’Bratstvo’’, ’’Zastava elektro’’ iz Rače), pa do zahteva da serasproda imovina kako bi se namirili dugovi prema radnicima, i faktičkistavi ključ u bravu (FVK, kožara ’’Partizan’’).Brzopletima sigurno deluje kao potpuni haos, a zapravo vrlo preciznosvedoči o sveobuhvatnosti neuspeha privatizacije i kapitalističkihreformi, to jest o impotenciji pravnog i ekonomskog ambijenta kreiranogtim i takvim reformama da odgovori volji i potrebama naroda učije ime je, valjda, i kreiran. Ako je nekome do živopisnih paradoksa,naročito vruć šamar formalnim ciljevima i zadacima tranzicije proklamovanimpre osam godina dali su sindikati »Bratstva« i »Zastave elektro«,tvrdeći da ih je način na koji je vođen postupak privatizacije onemogućiou saradnji sa moćnim strateškim partnerima (slovačka »Tatravagonka«i multinacionalni »Delphi«). Suštinski, video sam fijaskoprivatizacije u Srbiji kada su akcionari »22. decembra« pod pretnjomsamoubistvima primorali većinskog vlasnika na pregovore o fizičkojdeobi imovine izražene u akcijama, dok rukovodstvo tvrdi da »većinskivlasnici i nosioci poslovne aktivnosti već dve i po godine trpe opstrukcijuu radu dela predstavnika manjinskih akcionara, čije su osnovneprimedbe zakonitost privatizacije i cena po kojoj se otkupljuju akcije«.Dakle, u zemlji koja društvenu prihvatljivost svog mladog kapitalizmagradi na »pravu na besplatne akcije« ispostavilo se da akcionarskodruštvo u stvarnosti ne može da postoji. Može da postoji samo pohlepa,barikadiranje, mržnja i ostali elementi jednog fenomena iz nedavneprošlosti poznatog po skraćenici SAO.Mereno današnjom pameću, ništa bolje nije ni trebalo očekivati, jerje važeću politiku privatizacije osmislila ista ona vlada koja je prva za-97